Филиповић: Ужелели смо се доказивања, ватерполу је место на отвореном

Српски репрезентативци су последњу утакмицу одиграли 10. марта против Шпаније, а потом су отпутовали на мини припреме у Грчку. Међутим, када су се вратили, сви су морали у карантин.

Најпре 14 дана, а затим је продужено за још толико, тако да 28 дана нису смели да изађу. То је била судбина и капитена Србије, Филипа Филиповића, који се сада труди да што више времена проведе у природи.

– Трудим се да своје слободно време проведем што је могуће квалитетније, а што мање седећи у кући беспослен. С обзиром на дужину трајања овог стања и ограниченог кретања опције су полако почеле да се смањују. Колико год нам то време дозвољава трудимо се да га проведемо у природи. Био сам 28 дана у карантину, затворен у четири зида и сада ми сваки излазак причињава задовољство и даје осећај слободе. Вода је још увек мисаона именица…

Ватерполисти више од месец и по дана нису тренирали у води, тако да ће пре евентуалног наставка такмичења морати да прођу припреме.

– Период повратка је наш најмањи проблем. Он ће трајати месец, два, али оно најбитније јесте да смо се добро ужелели ватерпола, доказивања и да никоме неће тешко пасти тренинг. Биће све то како треба, не сумњам у то, само да још добијемо зелено светло.

На питање да ли мисли да постоји могућност да се сезона настави током лета, што је за ватерполо идеално с обзиром да може да се игра на отвореним базенима, Филиповић је рекао:

– Нажалост, мислим да се то неће десити, иако бих искрено то највише волео. То је једина права и логична одлука у интересу спортиста и нашег спорта генерално. Ватерполу јесте место испод Сунца, на отвореном и то сви највише воле. Проблем може да буде финансијске природе, али сматрам да није несавладив. Шта ће бити могу само да наслутим, али пропуштамо можда и једину шансу која нам се указује у последњих 30 година да одиграмо клупску сезону преко лета – истакао је капитен Србије и рекао да организација играча у овом тренутку није толико прихваћена да би могла да покрене тако нешто. - Мислим да организација играча још увек није на том нивоу. Није прихваћена и препозната, што од националних федерација, тако и међународних. Чак и да се чује наш глас и званично и незванично, мислим да неће имати слуха. То би било најбоље, али ми смо већ навикли да се одавно не ради у нашем интересу, већ да се гледају њихови планови и календари.

У случају да се сезона не настави, сви ће бити без такмичарских утакмица скоро шест месеци.

– То је тешко или скоро немогуће надоместити. Једини излаз видим у окупљању националних селекција и једног одржавања форме уз континуирани рад са репрезентацијом. Одлазак на море мислим да неће бити опција овог лета.

Наредна сезона је такође под знаком питања, с обзиром да постоји могућност да се вирус врати на јесен.

– Надам се да неће доћи до тог сценарија јер онда заиста спорт неће више изгледати као сада. Да из једне прекинуте сезоне уђемо у нову којој почетак није известан мислим да би нас одвела у дубљу кризу него што је тренутно…

Неколико мађарских клубова већ сада има финансијске проблеме, напустили су их спонзори, а играчи су остали без плата или уговора за наредну сезону.

– Само је питање дана када ће и други клубови почети да отказују сарадњу својим играчима. Сигуран сам да ће се и неки клубови, који су до јуче били стабилни, угасити услед новонастале ситуације. Спорт не може да остане имун на глобална дешавања ових размера. Ако бих икада пожелео да нисам у праву онда је то овај моменат и ово питање. Но, искуство ми говори нешто друго, али ће време ће показати – закључио је Филиповић, који наступа за Про Реко од 2014. године.