Душан Мандић: Још једно одлагање ОИ би било погубно

Душан Мандић, колико год то необично звучало, имао је срећу у овој пандемији. На утакмици са Шпанијом, 10. марта се повредио. У питању је била рука, чак се сумњало на лом.

На срећу по све ништа од тога, али је ситуација била таква да је селектор Србије Дејан Савић одустао да леворуког бомбардера победе на припреме у Атину које су се на крају састојале од само једног тренинга.

Српски ватерполиста је остао да се опоравља, тачније, кад је постало јасно да су шансе за бављењем спортом постале минималне упутио се у Тиват. Тамо је провео све време у најдражем друштву, са супругом и осмомесечном кћеркицом Ленком.

- Хвала Богу сви смо добро и прелеп је осећај био да гледаш дете како расте. Код мале деце се све то примети врло брзо. Од 12.марта сам у Тивту а Црна Гора није имала тако строге мере какве је имала Србија – каже Душан Мандић.

Разлог за бригу више не постоји. Рука је у реду, мали болови су ту, али како је изгле-дало све је много боље.

- Када би сада морало да се тренира био бих у базену. Ето, таква је ситуација. Није потпуно, сто посто залечена, али је добро.

Није било тренинга, од пливања ништа, али се Манда није запустио:

- Било је трчања, сувих тренинга, бицикла... Уз то доста шетње поред мора, време је било предивно, само неки дан да није могло да се иде напоље. Међутим све је било затворено, кафићи, ресторани... Полицијски није био строг, ретко када је терао на дужи боравак код кућа.

Стигла је вест и да су Италијани прекинули првенство. Про Реко је остао без већ виђене титуле. Отишао је и Ратко Рудић.

- Сада ћемо да видимо шта ћемо даље. Уговор ми истиче у јуну, треба да разговарамо. Не бринем мада је јако тежак моменат за ватерполо. Новац јесте проблем, клубови треба да преживе. Опет, ако неко хоће да се појача сада је прави моменат. Бреша је рецимо остала без спонзора, видели сте ОСЦ у Мађарској, није лако. Понављам чекам Про Реко. Биће речи о платама, шта са периодом без игре и на крају да ли постоје услови за заједничку сарадњу.

Манда се још живо сећа финала Олимпијских игара у Рију. Тада је у великом тријумфу против Хрватске 11:7 постигао четири сјајна гола, један незаборавном шраубом са шест-седам метара.

Имао је велику жељу, као уосталом и сви наши репрезентативци да дају максимум и у августу одбране трон. Време чекања се продужава за годину дана. Играће се, како сада ствари стоје, у јулу наредне године.

- Најгора је неизвесност. Нико не зна да ли ће се ситуација средити, да ли ће постојати регуларни услови за припреме и игру. Не бих волео још једно одлагање, то не би личило на нешто озбиљно. Треба све то психички да се издржи. Још једно одлагање би било погубно. Ко зна можда су могли да нешто ураде мада то није то. Било без публике али би медијска праћеност била као никад. Али није сада битно. Идемо даље...