Zoran Sretenović: Đokoviću može da bude fenomenalno u Splitu

Sportske novosti, zagrebački sportski dnevnik su dolasku povremenog reprezentativca Srbije Ilije Đokovića u Split posvetile veliku rubriku, pod naslovom: Nakon 29 godina prvi Srbin igraće na Gripama – kad bi Đoković barem bio kao Sretenović...

Možda Zorana Sretenovića, sada već 56-godišnjaka i nije neophodno posebno predstavljati, s obzirom da je bio reprezentativac Jugoslavije na dva velika takmičenja.

Debitovao je na Evropskom prvenstvu u Rimu 1991. zlatnom medaljom u poslednjem zajedničkom plesu SFRJ, a bio je član našeg državnog tima i prilikom povratka na međunarodnu scenu 1995. na Evrobasketu u Atini.

Njegovo ime upisano je dakle zlatnim slovima u istoriju košarke Južnih Slovena. Ali, kako je sve počelo, pitamo koordinatora za mlađe kategorije u OKK Beogradu.

- Bio sam juniorski reprezentativac u generaciji Dražena Petrovića, Stojka Vrankovića, Velimira Perasovića, Saše Radunovića, ali smo na Svetskom prvenstvu bili tek deveti. Igrao sam u Crvenoj zvezdi, vrlo dobro odigrao plej-of kod Ranka Žeravice, ali je onda došao Vlade Đurović i rekao mi da ne računa na mene. Boro Džaković me pozvao u Slobodu iz Tuzle, ali me idućeg jutra Žeravičin pomoćnik Božidar Maljković, koji je preuzeo Jugoplastiku, pozvao da mu se pridružim. Objasnio sam da sam potpisao za prvoligaša iz grada soli... Tuzlaci su bili korektni, pocepali su pristupnicu uz reči da mi neće praviti smetnje i ja sam sa Božom otišao u Dioklecijanov grad.

Nekadašnji plejmejker priseća se kao da je juče bilo:

- Od igrača sam poznavao samo Perasovića iz juniorske reprezentacije, ali sam se adaptirao i u Splitu proveo šest lepih godina.

Kako će se provesti Ilija Đoković, prvi Srbin posle 29 godina, pitali smo Sretenovića.

- Sve zavisi od njega, kako se postavi. Može da mu bude fenomenalno... Sredina je specifična, ceni visok kvalitet i dobre ljudske osobine, na nekorektnost i bahatost burno reaguje. Ako bude demonstrirao maksimum talenta koji poseduje biće mu lepo.

U tih 29 godina nije bilo ni jedne reprize Minhena, Saragose, Pariza, uporišnih tačaka velike Jugoplastike... Ni takvog tima, ni takvih igrača, ni trenera...