Ako neko potencira kriterijume za igranje u Partizanu, onda je to Savo Milošević: dokaz – činjenica da je krajem juna prošle godine posle tromesečnog skeniranja situacije precrtao čak devetoricu prvotimaca.
Među njima i trofejne - Miroslava Vulićevića i Nemanju G. Miletića, skupo plaćene – Musu Ndžaja i Nemanju Nikolića, strance s pedigreom – Marka Valijentea i Gorana Zakarića, perspektivne – Armina Đerleka i Radivoja Bosića.
Otud, fudbalofilima (u najmanju ruku) čudno deluje angažman malo poznatog štopera Dušana Lalatovića, skromne biografije i ne baš impozantnih brojki, definitivno – inicijalnih repera za prelazak praga Humske.
Opravdano egzistira pitanje: gde su crno-beli i šta (ko) ih je, uopšte, navelo da snime potencijal rođenog Novosađanina?
Sud „moramo da ga dovedemo” sigurno nisu stekli minulog proleća, naime, za DAC Dunajsku Stredu nije stigao da odigra čak ni poluvreme?!
U 22. kolu prvenstva Slovačke, kod kuće protiv Spartaka iz Trnave, zamenjen je u 41. minutu („Transfermarkt” tvrdi: iz taktičkih razloga): kao najslabija karika u pravljenju ofsajd zamke krivac je za jedini, pobedonosni gol gostiju.
Neko će (možda i opravdano) reći: igrao je na neprirodnoj poziciji – levog beka, ali...
– Mladog Lalatovića zapazili smo još prošle godine – otkrio je Miloš Vazura, generalni direktor Partizana, neposredno po potpisivanju četvorogodišnjeg ugovora (tri plus jedna).
Dobro...
To se, nema sumnje, odnosi na jesen – u srpskoligašu (!) Radničkom iz Zrenjanina, s obzirom na to da u prvoj polovini 2019, u Slaviji iz Sofije, nije čak ni debitovao?!
Prethodno – u Super ligi sakupio je 450 minuta, najviše u Dinamu iz Vranja – posle pola godine kao pozajmljen igrač Radničkog. U prolećnom delu sezone 2017/18, noseći dres Nišlija po pristizanju iz vojvođanskog zonaša Budućnosti iz Gložana, na čak devet, od 15, mečeva nije bio ni rezerva?!
Nameće se – Lalatovića Parnom valjku nisu preporučili bogat „si-vi” i grandiozne brojke, već – partije u trećeligašu iz grada na Begeju. Verovatno i – pozitivna reč predsednika Zorana Tošića (do februara adut crno-belih) i, navodno, jednog od viđenijih članova stručnog štaba, oduševljenog fizičkim mu karakteristikama (Dušan je dvometraš dobre koordinacije).
.jpg)
Dovoljno za probu – u Teleoptiku; zimus i ocenu – bogami, ima štofa. Međutim...
Zbog čega onda, ako je i „na oko” bio toliko dobar, odmah nije „blindiran” ugovorom (pa, makar, prosleđen Optičarima), već je promenio maršrutu i otisnuo se u Slovačku (gde se, znamo, nije naigrao)?
Lalatović, zalog za budućnost – naslov kojim je klupski sajt ovekovečio štoperov dolazak, apropo reči generalnog direktora.
No, podatak da nije bonus (rođen 29. novembra 1998) i da je Partizan nedavno, posle godinu i po na najvećoj sceni, prodao skoro tri leta mlađeg Strahinju Pavlovića (za 10 miliona evra), iniciraju dodatni upitnik pred - futuristički projekat.
Čini se, ništa od Pandorine kutije ne bi bilo da je Dušan Lalatović došao u Partizan posle (najpre) šest meseci u filijali Teleoptiku, uz veliko „da” Alberta Nađa, u staroj nomenklaturi znamenite „četvorke” (mnogima upalo u oči: novajlija zadužio baš taj, slavni broj). Priznaćete, shodno konsenzusu da mu „statistika i nije baš dika” to bi, nekako, bilo prirodnije...
Ovako, ostavljen je prostor da se društvene mreže usijaju, partizanovci, kao zainteresovana strana, zahvaljujući crti srpskog mentaliteta upadnu u „carstvo” teorija zavere...
„Suma sumarum”: ovde akcenat nikako nije na Lalatovićevom kvalitetu (informacije iz „Zemunela” govore: ima fenomenalnu figuru i sjajnu dijagonalu, za nekoliko meseci ozbiljno bi mogao da konkuriše i za najbolji sastav), već onom sa početka – kriterijumu.
Svojevremeno, čak i za dolazak na probu u Partizan morale su da postoje ozbiljne, ciframa potkovane reference, kamoli...
Deluje da je načinjen ozbiljan presedan!
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
