REPREZENTATIVKA POSTALA SPASILAC - Kad je najteže, tu je Kristina

Kristina Miladinović je bila u onom nacionalnom timu koji je 2016. na Evropskom prvenstvu u Beogradu privukao veliku pažnju.

Vaterpolistkinja aktuelnog prvaka Palilule nije imala sreće u naredna dva pokušaja. I za Barselonu i za Budimpeštu je bila odmah ispod crte. Prihvatala je to kao pravi sportista, razumljivo razočarana, imala je snage da drugaricama poželi sreću.

Em takva Kris, nema mira. Društvene mreže su u proteklom periodu izveštavale o aktivnostima članova Udruženja spasilaca na vodi Srbije. Među tim „čuvarima plaže“, poznato lice. Kristina kao spasilac.

- U početku mi je to delovalo kao posao koji može da se radi tokom leta, da posluži za neki džeparac. Ali, vremenom je postalo sve zanimljivije, svašta sam naučila – priča zadovoljno.

Od ove godine je zvanično instruktor. Veće su obaveze:

- Dnevno obiđem tri-četiri bazena, onda svoje školice plivanja, zatim redovni treninzi. Čitav dan na bazenu. Iskustva su sjajna, svaki dan priča za sebe.

O iskustvima neće mnogo. Samo konstatuje:

- Naučila sam da vozim čamac, da ronim, da ne nabrajam dalje.

Vaterpolo ostaje bitan. Još uvek:

- Pitaju me uvek kako sve postižem. Uz život na bazenu treba da diplomiram na Višoj medicinskoj odnosno Akademiji strukovnih studija, sada sam upisala Filozofski. Nađe se vremena za sve, trudim se da u svemu budem posvećena i redovna.

Koliko ste visoki ?

- Nisam. Mislim, nisam visoka. Oko 1,57 metara. Jedan novinar me je prozvao „atom mrav“ zbog toga.

Kako onda spasavate neke rmpalije ?

- Prevencija pre intervencije. Nemam problem.

Igračica, student, spasilac, instruktor, trener… Šta više?