I rukomet vredi, ma koliko ga nipodaštavali

Znate onu basnu o tri praseta i njihovim kućicama od slame, dasaka i cigle? Baš lepo što znate, znači da su Vas odgajali na pravim vrednostima.

Naša priča, ipak, ima realne osnove, sličnost je u broju aktera i kući, sami zaključite dobroj ili ne.

Kuća (RK Rakovica) je napunila 60 godina, a jedno vreme u njoj su boravili i gradili je dvadesetogodišnjaci Mirko Đurović (levi bek). Veljko Popović (srednji bek) i Blažo Đurović (pivot).

Mirko: Ja  put do „kuće“ nisam našao, u njoj sam rođen. U Rakovici sam napravio prve korake, moja generacija osvajala je medalje na prvenstvima Beograda. Tako se potrefilo da Veljku pomognem da nađe put do „kuće“. Upoznao sam ga na školskom takmičenju i pozvao ga.

Blažo je malo bio „skrenuo s puta“, do travnatih terena, grublje igre - ragbija.

Blažo: E, tu se varate. Rukomet je grublji! Shvatio sam to na ličnom primeru. Igrači u ragbiju vode računa o rivalu.

Od ragbi reprezentativca do crte od šeste metara...       

Blažo: Menjao sam sportove i onda sam se opredelio na nagovor oca, rekao je u stilu: „Krupan si...“ Igrao sam ragbi, dobio poziv za reprezentaciju... Sada iskustva iz te igre koristim na parketu. U rukometu se insistira na kontaktu, naročito je to vezano za moju poziciju pivota.

Tako je do terena 40x20 stigao jedan Đurović, drugi, Mirko, kako kaže, voli druženje, upoznavanje, „mušku“ igru, pa tenis i ostali individualni sportovi nisu bili ni na radaru. Veljka je u školi „snimio“ Branko Gardašević i poveo jer ima talenta.

Kako to da ste baš Vi iskočili u prvi plan?

Mirko: Očigledno da drugi nisu imali želju i radnu etiku, mi smo istrajali. Luka Ivanić je prvi odskočio i završio u Metaloplastici.

Blažo: Veliki entuzijazam trenera doveo nas je do ove pozicije. Srđan Kontić, značilo je nama igračima da imamo nekog ko nas razume, svaku učinjenu grešku, i daje nam slobodu. Nismo imali pritisak moranja.

Mirko: Milorad Radmilović radio je individualno sa nama, posvećivao nam dosta pažnje. Vladimir Cvikić takođe. Dođe to „na naplatu“. U mom slučaju već 2016. kada sam bio najbolji na Prvenstvu Srbije. Tada je stigao i prvi poziv za kadetsku reprezentaciju.

Kada je došlo do stagnacije treneri su tim poveli na turnir u Prag

Veljko: Najdraža medalja! Bili smo treći, pobedili domaću Duklu. Tada nismo ni imali osećaj šta smo uradili.

Mirko: Igrali smo za godinu dana starije. Mnogo smo videli.

Veljko: I naučili.

Blažo: Za nas neprocenjivo videti golmana često u fazi napada. Nešto sasvim novo.

Mirko je u Rakovici devet, Veljko pet, a Blažo četiri godine. Zajedno su u rukometu 31! Blažo je stigao poslednji, iz Zemuna.

Blažo: Privukao me rad sa mlađima, hteo sam da napredujem, da pođe na bolje. Nije bilo lako uklopiti se u novu sredinu.

Mirko: Dobijali smo ih 5-10 razlike, zato, kada je došao, gledali smo ga kao nekog ko će samo da popuni poziciju. Radom je stekao poverenje.

Veljko: Mnogo ih je došlo sa njim, ali i otišlo, on je ostao. To dosta govori. Zajedno smo svi prešli u seniore.

Blažo: Dobro je što smo sa uspesima iz mlađih kategorija nastavili u starijoj konkurenciji, osvojili Razvojnu, prošetali se kroz Drugu ligu. Ta medalja iz Praga bila je vetar u leđa...

Seniorski rang...

Blažo: Prvi poraz nam je teško pao.

Mirko: Zato što smo stekli naviku da pobeđujemo.

Veljko: Krenuli smo skorom 6-0, prvi meč dobili 33:15. Poraz je stigao tek u Valjevu, ali dobro je došao, da vidimo kako će ići na dalje. Naša je sreća što klub nije imao seniore, to smo praktično bili mi klinci. Prva sezona u Prvoj ligi centar i peto mesto, ove isto, ali...

Mirko: Povrede su nas sputale. Otišao je Ivanić... Čim jedan šraf iskoči, oseti se to kod mladog tima.

Čini se da svi ostali sportovi u Srbiji idu uzlaznom putanjom, samo sport silaznom, a vi ste poduže u njemu skupa 31 godinu od 60 života. Kako se niste zasitili?

Blažo: Mene motiviše svaki trning. Hteo sam da dokažem drugarima iz drugih sportova da i rukomet vredi, ma koliko ga nipodaštavali.

Mirko: Mnogo je drugara zagrizlo profi sport, iz drugih disciplina, a ja... Smetalo mi je to malo, ali volim ga.

Veljko: Ponekad, možda, na sat, ali brzo me to prođe.

Tako zbore momci koji su rasli u klubu čiji je predsednik Novica Barjaktarević i čije su skoro sve mlađe kategorije u vrhu beogradskog i srpskog rukometa.