Velibor Vasović - simbol Beograda i Amsterdama

Piše: Svetozar Čiča

Na današnji datum, pre 81 godinu, rođen je Velibor Vasović, jedan od najboljih odbrambenih fudbalera na svetu svih vremena, zaštitno fudbalsko lice Beograda i Amsterdama koji se sa životne scene sišao 2002. godine.

Samo kod retkih ljudi, u bilo kojoj oblasti, pri samom pomenu njihovih imena i zvučnosti, odmah „vidimo“ i njihovu, retku i veliku uspešnu biografiju. Jedan od njih je legendarni Velibor Vasović, fudbaler tri velika evropska kluba: Partizana, Crvene zvezde i Ajaksa, a posle trener Partizana i Crvene zvezde, po čemu je duplo jedinstven i neprevaziđen.

Velibor Vasović je ugledao svet u Požarevcu, 3. oktobra 1939. godine, kao najmlađe, deveto dete po redu, od  oca Živojina i majke Jelke, ali se već u svojoj 14. godini obreo u Beogradu koji je njegova stvarna fudbalska kolevka. Kao dečak je samo nekoliko meseci trenirao u malom klubu, Novi Beograd, koji je imao teren u priobalju Save, a već u 15. se priključio poznatim „Matekalovim bebama“ u Partizanu. Sve drugo kasnije je velika istorija, na čije statističke podatke, svi pošteni i pristojni moramo ustati i pokloniti se.

Rekorder je i prvi lider gotovo svega što je obeležilo Jugoslaviju. I dan danas je jedini fudbaler u regionu, sa pet uzastopnih titula u prvenstvu: 1960/1961, 1961/62, 1962/63. i 1964/1965. sa Partizanom i 1963/1964. sa Crvenom zvezdom. Taj njegov rekord će, kako stvari trenutno stoje, još dugo biti na snazi i u opticaju, kao što je bio u dužini od neverovatnih 45 godina da je bio jedini strelac golova sa dva različita tima u finalu Kupa šampiona/Lige šampiona, sve do pojave Kristijana Ronalda. I tu Vasović ima određenu prednost, u onosu na Ronalda, čiji je zadatak bio da daje golove, a Vasovićev osnovni zadatak je bio da čuva svoj gol. Popularni Vaske (Holanđani su ga zvali Vasko) je u finalu Kupa šapiona postigao gol, u dresu Partizana, protiv Reala 1966. godine i u dresu Ajaksa, protiv Milana, 1969.

Posebno značajno poglavlje Vasovićeve karijere je njegovo petogodišnje igranje za Ajaks (period od 1966. do 1971. godine), kad je osvojio sa, Krojfom i drugovima, neverovatnih sedam trofeja, tri prvenstva i tri kupa Holandije, a kruna svega je London i stadion Vembli, 2. juna 1971. godine, kad je kao prvi strani kapiten u istoriji Ajaksa, podigao pehar pobednika Kupa šampiona, nakon pobede nad Panatinaikosom od 2:0.

Taj čin je, po zakonu logike, neoboriv i ma koliko nekima možda bilo preuveličano, ime Velibora Vasovića, iz fudbalske vizure se može spominjati kao ime Nikole Tesle, Mihajla Pupina ili Novaka Đokovića. I on je Srbin, koji je u jednoj oblasti, u nečemu prvi.

Evo reči koje je, tada aktuelni holandski ambasador u Beogradu, Kejs Klompenhauer, izgovorio 2002. godine na sahrani Velibora Vasovića u Beogradu, u ime Ajaksa i države Holandije:

- Vasko je bio veliki lider i veliki primer za nas u Holandiji. On je kao stranac napravio čudo sa mladim momcima koji su prihvatili da on bude njihov vođa. I Krojf je prihvatio da ga Vasović vodi. I on ih je vodio, ne samo do pobeda, već do samog trijumfa. Mi u Holandiji te, Vasko, nećemo nikad zaboraviti.

Te reči  ambasadora i obećanja se obistinjuju ovih dana, jer je legendarni predsednik Ajaksa iz Amsterdama, Majkl van Prag, prihvatio ulogu predsednika Organizacionog odbora 11. Memorijalnog turnira "Velibor Vasović", zajedno sa Dušanom Tadićem, koji se sredinom sledeće godine, u režiji beogradskog Ajaksa (u kojem je Velibor obavljao ulogu počasnog predsednika), održava, najverovatnije na Adi. To će biti i jedinstvena prilika da se obeliži 2. jun i "zlatni jubilej", 50 godina od vremena Vasovićevog i Ajaksovog trijumfa u Londonu.

Ajaksu je Beograd uvek bio srećan grad. Em, je u njemu pronašao svog velikog kapitena, a u njemu je i 30. maja 1973. godine, na stadionu Crvene zvezde, pred 100.000 gledalaca, osvojio svoju treću, uzastopnu, titulu šampiona Evrope, pobedivši Juventus sa 1:0. Sad u njemu ima i svog "mlađeg brata".