Simonović: Svi moramo više

Da je sve iole normalno, kao što nije, večeras, na evropskoj premijeri u svom domu, navijači Crvene zvezde bi trepteli od uzbuđenja. Do 19.45 i podbacivanja lopte za početak meča protiv Baskonije, grotlo Pionira bi već uveliko ključalo. Naboj emocija, želja i energija, uz već čuvene zvižduke himni Evrolige i rivalu, obrušio bi se na goste i ledio im krv, a u isto vreme iz crveno-belih izvlačio i ono što nisu znali da imaju u sebi.

Marko Simonović dobro zna kako to izgleda. Mnogo puta je to osetio na svojoj koži i naježi se svaki put kada se seti svih velikih i važnih mečeva u crveno-belom dresu. Zato su mu sada, dok čeka podbacivanja lopte protiv šampiona Španije, osećanja pomešana. Svestan kako bi bilo i kako će biti.

Umesto huka, pesme i aplauza, samo će pištaljke sudija i povremeni povici sa klupa, prekidati škripanje patika. Ali isto tako, sa iskustvom iz "balona", prošle sezone u Španiji, zna da u takvim okolnostima svaki igrač mora da posegne za dodatnom motivacijom. Da pronađe nešto u sebi zbog čega će ići preko granice realnog i biti u službi tima. A to su preduslovi za velika dela.

- Sve je jako čudno, a mogu da kažem i tužno - uz dubok uzdah se nadovezao Simonović. - Cela Evropa zna za atmosferu na utakmicama Crvene zvezde i za njene navijače. Mnogo mi je žao što neće biti u dvorani i što nećemo zajedno, kao uvek, pokušati da pravimo dobre rezultate. Dobro je poznato koliko smo uz njih jači i koliko smo zajedno iskovali trofeja.

Korona nije samo ispraznila tribine, opteretila je ljude, izazvala psihozu i promenila način razmišljanja. Pa se postavlja pitanje i da li je draž sporta ostala onako jaka.

- Nikome nije lako, to sigurno. Ali emocije prema košarci su i dalje veoma jake. Osećam to svakodnevno, kroz podršku koju dobijam na svakom koraku. Sve boli što ne mogu da dođu u dvoranu, što ne možemo zajedno da se borimo. Meni je mnogo teško bez toga. Baš mi fali taj naš ambijent. To što ima Crvena zvezda, to je jedinstveno. Ali nema šta, situacija je takva i moramo da je prihvatimo. Svi moramo da nađemo motiv više. Znamo za šta se borimo, kao i šta je pred nama. Ostaje nada da će uskoro biti bolje zdravstvene okolnosti, kao i da će navijači moći da se vrate.

Iako je u pojedinim zemljama bilo publike na tribinama, to je sve bilo u ograničenom broju i pod strogim epidemiološkim uslovima, pa se može konstatovati, da je prednost domaćeg terena praktično nestala. Da su recimo Efes, Olimpijakos, Himki i Bajern u prvom kolu imali uobičajenu podršku, neko od njih bi se sigurno spasio poraza kod kuće.

- Kada sam otišao iz Crvene zvezde, san mi je bio da se jednog dana vratim i da tako završim karijeru, igrajući pred najboljom publikom na svetu. Želja mi se za sada delimično ispunila i nema potrebe da isti-čem koliko će mi to nedostajati. Ali kao što sam rekao, svi mi moramo da nađemo tu neku dodatnu energiju i koncentraciju. Da svako da još više za tim, kako bismo došli do cilja i obradovali one koji će nas pratiti preko TV ekrana. Nekada samo jedan potez ili reakcija mogu da daju dodatni impuls ekipi, naprave razliku ili promene tok meča. U ovom okolnostima, to nešto moramo da pronađemo.

Baskonija stiže u Beograd kao šampion Španije, ali i sa skalpom Reala sa premijere. Kao i sa željom da treći put zaredom dobije Crvenu zvezdu na njenom terenu.