.jpg)
Dragan Džajić - Zvezdina zvezda, naš najbolji fudbaler 20. veka, legendarno levo krilo. Nizanje epiteta i brojnih priznanja trajalo bi u nedogled. Ponekad nismo svesni veličina pojedinih ličnosti u našem društvu, a i kad jesmo skloni smo da zaboravimo. A onda nas, kao u ovom slučaju Frans fudbal, podsete na blago koje Srbija ima u ljudima poput Džaje.
I pre nego što ga je slavni francuski list početkom prošle nedelje uvrstio među deset najboljih levih krila planete, odnosno 110 najboljih fudbalera svih vremena za njega je važila Njegoševa misao „imao se rašta i roditi”. Kandidatura je samo dodatak „besmrtnosti”.
- Prestao sam da igram fudbal pre 42 godine. Ima li šta lepše od toga kad posle toliko vremena dođe vest o ovakvoj nominaciji? – rekao je Džajić na početku razgovora za Žurnal.
Takva vremenska odrednica daje dodatnu dimenziju vašoj kandidaturi, kao i činjenica da su najbolje igrače birali fudbalski ljudi sa svih strana sveta?
- U svemu mi je možda i najdraža ta nit objektivnosti koju ima ovaj izbor. Jedno je šta sami o sebi mislimo, sasvim drugo kad shvatite kako vas drugi vide. Od svih svetskih listova Frans fudbal se najstudioznije bavi ovim izborima i zato kad dobijete ovakvo priznanje to ima ogromnu težinu. Čak i za mene lično, u ovim godinama. Kad podvlačite crtu, kažeš sebi „majku mu božju – dobro je”! Drago mi je da sam se bavio ovim poslom i postigao to što sam postigao. Sad, da li će se to nekom svideti ili neće, šta da radim. Neka preživi... Nisam čovek koji se hvali, ali priznajem uživam u priznanju koje sam dobio.
Godi li vam što ste u ovom sazvežđu aktuelnih asova i legendi, ambasador Srbije, bivše Jugoslavije i uz Hrista Stoičkova celog Balkana.
- To mi je posebno drago. Naravno da mi prija sve što se piše i dešava ovih dana, posebno što sam jedini igrač sa ovih prostora, a među malobrojnima sa istoka. Ljudi moji, kakve igrače su imali Bugari, Poljaci, Mađari...
Šta biste izdvojili kao posebno dostignuće iz bogate igračke karijere?
- O sebi ne mogu da govorim. Za 13 sezona u Jugoslaviji i dve u inostranstvu koliko sam igrao doživeo sam neuporedivo više nego što sam očekivao. Igrao sam i rastao u zemlji gde fudbal nije bio na vrhuncu u odnosu na evropske razmere. Ne zato što nismo imali vrhunskih igrača, već zato što smo bili takvo podneblje. Nije bilo ni medija kao danas. Gledam neke snimke u ovim retrospektivama, većina nije u boji. Ni na Jutjubu, ni u arhivama nema snimaka iz prvenstava Jugoslavije, poteza, golova koje sam postigao ili namestio. Nisam bio golgeter, ali sam kao levo krilo u našem prvenstvu dao 113 golova, a za Zvezdu 287. Od svih golova sam video tek deset, najviše 15. Da ne govorim o onima koje sam namestio. Po bodovanju kakvo je sada aktuelno gde se cene gol i asistencija, bio bih svetski prvak – sa osmehom je konstatovao.
Koja je utakmica posebno draga?
- U svim prvenstva koja sam igrao i osvajao sa Zvezdom teško je izdvojiti jednu utakmicu. Moje najbolje partije bile su protiv Ujpešt dože u Beogradu kad smo pobedili 4:0, pa gol u finalu Olimpiji... Drage su mi sve pobede nad Partizanom, pa utakmice u reprezentaciji na Evropskom prvenstvu u Italiji i mini Mundijalu u Brazilu. Stvarno sam u to vreme igrao dobro. To su moje najbolje godine, tad sam ostavio trag...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
