Pejdž: Voleo bih da znam zašto

Težina poraza nad Burgom još se osećala pod svodovima kultne Hale sportova. Dok su prolazili hodnicima, na licima košarkaša Partizana ne da nije bilo osmeha, već je toliko upadljiv bio izostanak bilo kakvog izraza.

A tek koliko im nije bilo do priče. Ipak, profesionalci su. I neće pobeći od pitanja. Na neka, istina, neće imati odgovor.

Baš kao što ni Markus Pejdž nije imao. 

Posle nekoliko minuta razgovora i ko zna koliko onih: „kako“, „zašto“ ili „dokle“, levoruki šuter je zastao. Iza maske je čak zaigrao i onaj kiseli osmeh.

Gotovo razgoračio oči, pa ponovio...

- Koliko god puta da me pitate, ja nemam odgovor. Da imam, uradio bih nešto na terenu. Promenio bih nešto i bio najpametniji čovek ovde – nizale su se reči Markusa Pejdža. Uz Nemanju Gordića, možda i jedine svetle tačke na meču protiv Burga.

Nije ulepšavao stvarnost, nije imao problem ni da prizna da nešto ne štima. Ali, zašto i kako... E to su već teška pitanja.

Krenuo je ispočetka – od utakmice sa Burgom. Kada smo ga pitali, šta se to tačno dogodilo na terenu dvorane „Ranko Žeravica“, Pejdž je slegnuo ramenima.

Odgovor je počeo rečima...

- Burg je izašao jako, posebno u napadu.

Tu je zastao. Jasno je i njemu bilo da ta priča baš nema mnogo smila. Zato je napravio digresiju. Sa jasnim povodom.

- Mi ove sezone nismo najbolji napadački tim. I dalje se mučimo da uhvatimo ritam. Ako i odbrana nije dovoljno dobra, to stvari čini dosta komplikovanim. Zato ulazimo u ovako loše situacije.

Vratio se na utakmicu.

- Burg je ubacio i neke teške šuteve. Ali, i mi smo napravili mnogo grešaka. Bez obzira koliko dobro smo igrali u drugom poluvremenu, gde smo se borili, grebali, uradili mnogo dobrih stvari, nismo uspeli da se vratimo iz minusa od 17 poena. Niti bilo ko može tako nešto da očekuje kada igra protiv veoma dobrog tima. Posebno, jer su oni bili u jako dobrom ritmu. Posebno napadački.

I sam je rekao da su mnogo grešili. Statistika je izbrojala 12 izgubljenih lopti samo u prvom poluvremenu. Kada je i utakmica rešena. Da mogu bolje, crno-beli su pokazali u nastavku. Za drugih 20 minuta pogrešili su svega tri puta!!! Isti ti igrači.

Trener je ogroman broj grešaka objasnio manjkom koncentracije, čak i potcenjivanjem rivala. A kako on to objašava, pitali smo Pejdža. Da li bilo kakvo objašnjenje uopšte i može da se da? Kaže…

- Iskreno, ne znam kako da objasnim.

Jer…

- Mnoge od tih grešaka bile su iz nepažnje, potpuno neiznuđene. Nije baš da je Burg u tim trenucima igrao ne znam kako jako u odbrani, pa da su kao rezultat toga došle te naše greške.

Razlog bi ipak mogao da se pronađe.

- Jednostavno, manjak koncentracije. Nismo cenili loptu dovoljno. Veoma je frustrirajuće.

Ponovio je…

- Još ne igramo najbolji napad, lopta ne ide lako. Zato moramo da pogađamo šuteve, pa da pokušamo da pokupimo skokove u napadu. A mi gubimo lopte na polovini terena?! Ne možeš da pogodiš, a istovremeno ne možeš ništa ni da odbraniš?!

Još malo o tim izgubljenim loptama.

- Verovatno je to odredilo čitav tok utakice.

Da li je na tok utakmice uticalo i to što su momci iz Burga u Beograd došli bez treninga, pravo iz karantina. Da li je to možda „uljukalo” crno-bele, pa da su se možda opustili više nego što su smeli. Da ne upotrebimo baš reči – potcenili rivala.

Pejdž ima svoje gledanje na celu situaciju.

- Znali smo koliko je ta utakmica bila važna za nas. Razumeli smo i njihovu situaciju, znali smo da su uzbuđeni što će konačno zaigrati. Ali, mi smo brinuli o tome kako mi želimo da igramo. Ova utakmica je mogla da nas pošalje u drugu rundu Evrokupa. Mogla je da promeni sve.

Ali…

- Šta se desilo, desilo se. Poenta je da nismo razmišljali o tome u kakvoj su situaciji bili momci iz Burga. Ovaj meč smo posmatrali kao sjajnu priliku da pobedimo, da dođemo do trećeg trijumfa, da izgradimo nešto…

Tu je Pejdž zastao, pa spustio glas za neki decibel. Kao da mu se nije dopadalo to što želi da kaže, ali ipak je morao da kaže.

- Od samo početka kao da nismo kliknuli. Ništa nije kliknulo.

Zašto? Sad onaj deo sa početka priče.

- Da znam zašto, primenio bih to na igri. U ovakvim situacijama mora da se pogleda video.

Ima i razlog zašto mu baš ništa nije jasno.

- Nismo promenili napadačke akcije. Nismo promenili filozofiju. I zato ne postoji razlog zašto bismo gubili lopte na način kako mi to radimo.

Još veći je problem jer ovo nije bio prvi put. Gledali smo slične potope protiv Borca, pa i u Kazanju… Lekcije se ipak ne uče.

- Na početku ove utakmice nisam bio u igri, ali sam gledao sa strane. I šta god da je bio razlog… Nije da su nas oni pritiskali, niti da smo mi nešto promenili. Jednostavno je bilo loše. Ne znam!

Tu ide deo sa početka priče.

- Voleo bih da imam odgovor.

I šta sad? Koliko je sve ovo loše za klub? Pejdž je optimista. Čak mu je i osmeh zaigrao iza maske.

- Imamo ukupno 10 utakmica u prvoj rundi Evrokupa. Još imamo šansi da se borimo za plasman u Top 16. Nije kraj sveta. Iako znam da se mnogi tako osećaju. Posebno navijači. Tako je i kod nas u svlačionici. Ali, tek je kraj oktobra. Još imamo šansu da ispravimo stvari. Prošle godine smo počeli dosta dobro. I tako smo nastavili. Ipak, ne igraju svi timovi savršeno. Postoje oni koji počinju sporije, pa ipak dođu do cilja.

Poenta je..

- Još tražimo sebe. Jeste frustrirajuće. U ovom trenutku, odmah posle utakmice, emocije su jake i nemam sve prave odgovore. Pričam iz moje perspektive. Jeste teško, ali jedino što možemo i moramo da uradimo, jeste da dođemo na trening sa mišlju da smo i dalje dosta dobar tim – poručio je Pejdž.