Evroliga zakazala sastanak sa domaćim ligama: Dogovor, baloni, raspad sistema...

Da li je na pomolu veliki zaokret, da li se evropska košarka seli u balone i da li pandemija može da dovede do ujedinjenja ili totalnog raspada sistema koji danas poznajemo, biće mnogo jasnije posle 5. novembra za kada je Evroliga zakazala sastanak i na njega pozvala predstavnike nacionalnih liga.

Virus kovid-19 sa sobom je doneo mnogo muka. Strah od zaraze i efekata po zdravlje, prazne tribine, restrikcije putovanja i velike udare na budžete. Prošla sezona je prekinuta u martu. Prvo je to učinila NBA liga, odmah posle prvog pozitivnog igrača. A odmah zatim i svi ostali su stali.

NBA, Španci, Nemci, Izraelci i Liga šampiona pod pokroviteljstvom FIBA, svoja prvenstva završili su u balonu i pokazali kako i pored pandemije, može da se igra i rizik za zarazu svede na minimum. Većina ostalih liga, među kojima i evropske, ipak su se odlučile da sviraju kraj i okrenu se organizaciji naredne.

Leto je donelo mnogo otvorenih pitanja. Svi su bili saglasni da košarka mora da se igra, ili joj se ne piše dobro. Mudri su tada savetovali da to znači i da svi ključni igrači na evropskom tržištu (FIBA, nacionalni šampionati i Evroliga), moraju da sednu za isti sto i naprave plan. Da li su to baloni ili nešto drugo, nije ni bitno. Ali da svi moraju da rade u interesu košarke.

Ipak, umesto toga, čini se da je jaz postao još veći. Tome svedoči i poslednja žalba ULEB (udruženje evropskih nacionalnih liga) Evropskoj komisiji protiv EKA. Jer...

Evroliga je nastavila, može se reći i bahato, po svome, sa istim brojem utakmica, duplim programima, uz to smišljajući protokole koji su bili zasnovani isključivo na biznisu i želji da se sezona održi i kao takvi bili su osuđeni na propast. Što se kasnijim modifikacijama pokazalo tačnim. Nacionalne lige su verovale da će bez problema sa granicama uspeti nekako da se organizuju, a FIBA je smanjila broj utakmica i promenila format, prvobitno kvalifikacija za Ligu šampiona koje su održane u „balonima“, a onda i cele sezone.

Ali sada, posle samo mesec dana, jasno je da su se svi prevarili. Evroliga i Evrokup iz kola u kolo imaju sve više odloženih utakmica, FIBA takmičenje doživljava sličnu sudbinu, a gotovo isto prolaze i nacionalni šampionati, pošto kovid-19, ne poznaje granice. Sa dolaskom hladnijeg vremena se još više zahuktao, a neke zemlje su već primorane na potpuno zatvaranje. I šta sad?!

Evroliga je očigledno shvatila da mora da napravi zaokret, a šta god da je smislila (logično bi bilo opciju igranja u balonima), to podrazumeva promenu kalendara i dogovor sa nacionalnim ligama. Sa istim onim ligama koje godinama ne poštuje i gura ih na marginu, ukidajući im prolaznost ka evropskoj eliti.

Pri tome, ponovo preskače FIBA, koja preko saveza ima i dalje veoma jak uticaj na većinu liga, naravno koristeći bahatost Evrolige da taj uticaj još više ojača.

Interes košarke je da do nekog dogovora dođe. Ali da li je i pod kojim okolnostima to moguće. Evroliga će ponovo pokušati da nametne svoj stav i ideje. A ako ne uspe, imaće samo dva puta, da nastavi kao do sada, što u ovim epidemiološkim uslovima deluje nemoguće ili da stavi klubove u poziciju da moraju da biraju između domaćih šampionata i Evrope. Kod nekih bi to prošlo, ali kod mnogih sigurno ne bi i to je ono što Evroligu stavlja u poziciju od koje se odvikla, a to je da poštuje drugu stranu.

Kako će ta „druga strana“, u ovom slučaju nacionalni šampionati, reagovati, teško je reći. Pitanje je da li hoće, ali i da li mogu da prave promene kalendara ili idu u ne tako jeftine balone. Kao što je i pitanje kako će FIBA reagovati sa svojim uticajem i prozorima, koji su, kako se može čuti takođe neizvesni, iako su planirani za balone.

Sve u svemu, zaključak je jasan. Dogovor je potreban i sigurno moguć, ali samo pod uslovom da se misli na interes svih. Ne samo kratkoročni, već na duže staze.

A, Evroliga je tu prva na potezu. Sastanak je zakazala, ali sa kakvim idejama, to tek treba da se vidi. Od toga će zavisiti i reakcija nacionalnih šampionata i FIBA koji će takođe morati da pokažu želju za dogovorom. Što ne bi smelo da se dovede u pitanje, ako druga strana pokaže da je grešila i spremnost da to promeni.

U suprotnom, evropsku košarku čeka teška i neizvesna borba za koronom. Borba koju bi lako mogla da izgubi. A onda će najmanje biti važno ko je za to kriv!

Mada, možda korona i donese nešto dobro evropskoj košarci. Možda ih dovede za isti sto. Za početak.