Povezanost Saše Filipovskog i crno-belih nije počela sa pozivom da preuzme trenersku štafetu od Vlade Šćepanovića. Ta veza traje - više od četiri decenije. Sportski gen nasledio je od oca, a sportu je zavoleo igrajući se sa jednom od najvećih Partizanovih legendi – Stjepanom Bobekom.
Priča o sportskoj porodici Filipovski u kojoj smo saznali, ovaj gotovo nepoznat detalj, „rodila” se iz šale. Kolega Boban Radulović iz Skoplja na peckanje da je „Filipovski čisto slovenačko prezime” odgovorio je pitanjem:
- Kako može da bude slovenačko? Pa, Sašo je Makedonac, rođen u Skoplju. Sad, druga je stvar što ga je život odveo u Ljubljanu, pa ima državljanstvo Slovenije i što je karijeru gradio u Olimpiji.
Tvrdnju je „pečatirao neoborivim” argumentom:
- Otac mu je bio golman Vardara!
Rečenica dovoljna da probudi radoznalost i potražimo podatke o Filipu Filipovskom, golmanu prvoligaša u onoj velikoj Jugoslaviji, kasnije treneru golmana u nekolicini slovenačkih prvoligaša.
Kad nam je njihov saigrač Đore Jovanovski, „asistirao kao na tacni” i poslao broj mobilnog svog kuma Filipa, priča je sama počela da se piše.
Oca novog trenera Partizana prvo smo upitali kako je došlo do toga da Sašo izabere košarku kad je logika nalagala da se zbog njega zaljubi u fudbal.
- Kad smo igrali te kvalifikacione mečeve sa Trepčom, mi Vardarci smo otišli u Negotino, tamo nam je bio karantin. Saša je tad dolazio, tu se i zaljubio u sport. Dok je Časlav Božinovski nama držao trening, Bobek je sa Sašom igrao na dva gola, driblao se sa njim. Kako je samo Štef igrao, sakrivao je loptu... Ma mogao je da je pojede. Dok je tako trčao sa Bobekom, Sašo je na treningu „skidao” i po dva kila – otvorio je Filipovski porodični spomenar.
Filipova supruga dobila je posao u Ljubljani, što je uslovilo i selidbu cele porodice.
- Sezona je bila u toku, rekao sam ženi „Hajte vi, ja ću za vama”. I održah reč...
Preseljenje u Ljubljanu rezultiralo je i Sašovim odlaskom u drugi sport.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
