STRUČNI UGAO: Doktorat Ljubiše Tumbakovića

Piše: Svetozar Čiča

Dvadeset godina Srbije nije bilo na završnici Evropskog prvenstva u fudbalu, a da li ćemo otići, na prvo sledeće, saznaćemo u četvrtak, pred ponoć, kad se pogase svetla na stadionu "Rajko Mitić" u Beogradu, posle utakmice sa Škotskom.

Po rasporedu sudbine, a najvećim delom svojim ličnim zaslugama i vrednostima, pred selektora, Ljubišu Tumbakovića, se stavlja nimalo lak zadatak koji će biti, do sada, njegov najveći ispit u trenerskom životu i prilično zavidnoj karijeri.

Jeste. To je istina, da su pobede i porazi sastavni deo svakog trenera, a samo oni koji sanjaju svoj najveći uspeh do njega i stignu.

Ljubiša Tumbaković je davno počeo da krči svoj trenerski put. Najpre anonimno, radeći dugo godina sa omladinskim uzrastom u Radničkom sa Novog Beograda, a potom u Obiliću i Partizanu.

Po nekim nepisanim fudbalskim pravilima to je put koji, kasnije, daje i najveće rezultate u karijeri svakog ozbiljnog trenera, a Tumbaković je, ne mali broj puta, to dokazao. 

Njegov trenerski karton sadrži znatno više pobeda od poraza. Njegova serija od čak 6 titula sa Partizanom, u najkraćem mogućem vremenu, su za poštovanje. Po statističkim podacima, Tumbaković je najtrofejniji trener Partizana u istoriji. 

Drugo je pitanje koliko je on imao slabiju konkurenciju timova na svoje slavne prethodnike, Ilješa Špica ili Stjepana Bobeka, usled usitnjavanja eh JU prostora.

Ostavimo to za neku drugu priliku i još dublju i širu analizu. Pred nama je Škotska.

Ništa više, u bilo kojoj oblasti života, nije kao pre korone, pa tako i u fudbalu. Euforični navijački zanosi su, fizičkim odsustvom navijača, nestali sa stadiona, a nama će više nedostajati nego Škotima.

Tu je selektorova uloga još više značajnija i presudnija, premda su igrači ti koji uspešno ili neuspešno sprovode selektorovu taktiku na terenu. Više je nego očigledno, da među igračima vlada harmonija i međusobno poštovanje na svakom koraku, što je potvrdila i utakmica u Oslu sa Norveškom, a i taj ambijent, u velikoj meri, kreira selektor.

Posebno ohrabrenje, pred utakmicu, su  izvanredne igre lidera reprezentacije i Ajaksa iz Amsterdama, Dušana Tadića, koji je i u nedelju bio glavni arhitekta nove pobede Ajaksa u Utrehtu od 3:0. Slao je lopte, na razne udaljenosti, u stilu Novaka Đokovića (paralele ili drop-šot) u tenisu ili Nikole Jokića u košarci, a uz to je postigao i svoj novi gol.

Nadajmo se da će svoju novu sjajnu igru, on i njegovi saigrači, pružiti i u četvrtak, jer svoj doktorat Ljubiša Tumbaković, ne može odbraniti bez njihove dobre igre, obilate pomoći i sreće. Već će u petak biti novi dan.