Orlovi raširili krila, petardom do opstanka u B diviziji

Srbija je slavila pobedu protiv Rusije i obezbedila je opstanak u B diviziji Lige nacija. Učinili su Orlovi ono što je do njih u tom susretu, a pomogli su im i Mađari trijumfom protiv Turske.

Ko se tome nadao, Srbija je razbila Rusiju! Bez preteranih šansi za opstanak (pored pobede nad baćuškama bio potreban trijumf Mađara nad Turcima) i bez nekolicine najboljih igrača. Na kraju su nagrađeni tom teorijom, u koju je malo ko verovao.

I bez kapitena (mnogi kažu već bivšeg) Aleksandra Kolarova, bez kapitena budućeg (ako se obistini ovo prvo) Dušana Tadića. Već bez njih dvojice bilo bi teško, a kad njima dodamo najskupljeg igrača srpske selekcije Sergeja Milinković-Savića.

Potom, bez Lukića, Lazovića, Grujića, Kataija, te golmana Dmitrovića i Nikolića (pozvan čuvar mreže Čukaričkog Petrović kao prinudno rešenje). Ali, mora se i to istaći, ovoga puta i bez preteranog pritiska.

Jer, očekivanja javnosti gotovo da i nije bilo, Orlovi su bili već prežaljeni, selektor Tumbaković po kuloarima već bivši. U glavama je odzvanjalo da će Srbija na plasman na Evropsko prvenstvo čekati najmanje 24 godine!

A posle utakmice, pitanje je samo bilo zašto makar delić onoga što su pokazali protiv Rusije nisu prikazali protiv Škotske, u meču koji je bio od krucijalnog značaja za srpski reprezentativni fudbal.

I mnoštvo pitanja. Neka od njih i za Tumbakovića. Zar je moralo da dođe do iznuđene situacije pa da igramo sa dva napadača, najboljim strelcem ove selekcije Aleksandrom Mitrovićem i prvotimcem najpoznatijeg kluba na svetu, Reala, Luke Jovića.

Zašto nije osetio da je Filip Mladenović u sjajnoj formi, da se maestralno razume upravo sa Jovićem, zašto Spajić nije igrao na mestu štopera protiv Škotske, a ne Gudelj kao iznuđeno rešenje...

Počelo je loše, napadač baćuški Zabolotni promašio je zicer. Nije slutilo na ono što će se događati kasnije. Iz prve šanse Orlovi su poveli, bila je to solo akcija Nemanje Radonjića u 10. minutu i precizan šut sa distance, strelca i u prethodnom duelu u Budimpešti – 1:0.

Ponovo je Zabolotni bio u centru pažnje, u 21. minutu je posle centaršuta sa strane šutirao sa 11 metara, lopta je prohujala pored stative Rajkovićevog gola.

Kazna je Ruse stigla vrlo brzo. Bila je to retko dobra akcija Orlova, koju baš i nismo gledali previše često prethodnih godina. Na kraju, nešto što smo videli u duelu protiv Škotske, Mladenović asistent, Jović strelac posle udarca glavom, ali ovoga puta iz igre, ne iz prekida – 2:0.

I kao po prethodnoj matrici, usledila je šansa Zabolotnog, iz kategorije onih koju je teže promašiti. Pokušao je napadač Rusije sa deset metara, Rajković je ostao „ukopan“ i pogledom je ispratio loptu koja je prošla za malo iznad prečke.

U međuvremenu prva izmena Ljubiše Tumbakovića, prinudna, povređenog Radonjića odmenio je Dušan Vlahović. Tada je Srbija igrala sa tri klasična napadača!

Posle još jedne lepe akcije i šuta Jovića sa 20 metara, Giljerme je nešto lošije intervenisao, sasvim dovoljno da „otpadak“ pokupi najmlađi na terenu Vlahović, koji je lako postigao prvenac u dresu Orlova – 3:0.

I to nije bilo sve za poluvreme! U prvom minutu nadoknade još jednom fantastičan centaršut sa leve strane Mladenovića, još jednom maestralna reakcija napadača Real Madrida Jovića – 4:0.

Imao je šta da kaže selektor Rusije svojim izabranicima u svlačionici, a načinio je i četvorostruku izmenu! Ipak, odnos snaga na terenu ostao je nepromenjen.

Mladenović je sebe za sjajnu partiju, posle dve asistencije nagradio i golom u 64. minutu. Do kraja meča mreža Rusa se više nije tresla, za kakvo-takvo olakšanje njihovog selektpra.