DOMINACIJA SE NASTAVLjA: Partizan savladao Zvezdu i osvojio 13. titulu u nizu!

Ostalo je 46 sekundi do kraja produžetka. Partizan je imao loptu. Bogdanović je izašao sa pet faulova, Pavlović je držao sudbinu u svojim rukama.

Probio je i spektakularno ostavio loptu za Gagića koji je zakucao uz faul. Potez koji odslikava ovaj derbi, poslednji u sezoni. Partizan je bio koncentrisaniji kada je bilo najpotrebnije. Sa većim potezima. Koji donose titulu.

Pre toga, u „regularnom“ delu... Ostalo je 26,7 sekundi do kraja. Bogdanović se opirao Nelsonu 15 sekundi, a onda krenuo u prodor. Okliznuo se!

Lopta je došla do Nelsona, on povukao kontru, ostavio samog Blažiča. Promašio je za tri poena! Nekoliko sekundi ranije je pogodio – za produžetak. Za vrhunac drame.

Ko je bio bliži pobedi do tada? Zvezda pet minuta pre kraja, Partizan minut pre isteka vremena. Ko je posle pobedio – Partizan. Kao i u prethodnih 13 godina.

U zavisnosti od navijačke opredeljenosti (ostrašćenosti) mišljenja mogu da budu oprečna kada se postavi pitanje najkvalitetnije partije jednog od rivala u dosadašnjem delu finala, ali nema dileme da je prvo poluvreme četvrte utakmice bilo najdinamičnije, sa najmanje grešaka i definitivno najizjednačenije.

Bogdan Bogdanović je nastavio u fenomenalnom ritmu, dovodio do ludila navijače crveno-belih, ali je ovoga puta imao odgovor u svakom trenutku svoje inspiracije.

I to sa svih strana, što je bila razlika Zvezdine igre u odnosu na dosadašnje mečeve. Ponovo sjajni Mitrović je davao energiju, Dženkins pogađao sa distance, Nelson iz prodora, Marjanović leđima, Lazić kad god bi ostao sam.

Zato se igralo u ritmu domaćina, sve dok se na parketu nije pojavio prvo Gagić, posle i Pavlović. Prštalo je sa svih strana, uz vrlo malo grešaka.

Na poluvremenu je Zvezda imala tri, Partizan četiri izgubljene lopte! Loše za meč za majstoricu/titulu!

Pri tom, crveno-beli su imali maksimalnih 18:14 (osmi minut), crno-beli 36:31 (18. minut). Igralo se na jednu loptu. Ona je donosila mnogo više nego u prethodnim mečevima kada su serije odlučivale.

Sve je bilo isto i u nastavku, samo što se igralo na manji broj poena, sa još čvršćim odbranama. Bogdanović je ludovao van reketa, Marjanović u njemu. Sa epizodnim ulogama Dženkinsa i Bertansa.

Jedino što je Partizan u 25. minutu imao problem sa faulovima (po tri Pavlović, Milutinov, Gagić i Bertans), dok je na drugoj strani na klupu morao da ide sjajni Mitrović.

O kretanju rezultata ne pišemo, bilo je potpuno nebitno. Ko god je vodio, bio je za tu nijansu (maksimalno tri poena) bliži pobedi. Ništa više od toga. Jer, bio je dovoljan trenutak inspiracije na drugoj strani pa da sve izgleda drugačije.

U tim trenucima Blažič je kupio ofanzivne skokove i hranio saigrače, dok je Bogdanović bio jedini koji je pogodio koš Zvezde, od 23. minuta do kraja četvrtine!

Koliko god dobar bio, neko mu je bio neophodan. Ovako, poen minusa uoči poslednje četvrtine bio je realnost za Partizan.

Udarne igle crveno-belih su bili Blažič i Lazić. Slovenac nije pogađao, ali je kupio ofanzivne skokove, dok je srpski bek uspevao da juri za Bogdanovićem i da poentira.

Snaga Zvezde bilo je upravo raspoloženje skoro svih igrača. Zato je, posle trojke Simonovića u 33. minutu, domaćin poveo maksimalnih 61:55!

U sledećem napadu, preko razbuđenog Katića – 63:56. Svaki pokušaj Partizana ubijali bi ofanzivni skokovi Crvene zvezde.

Na semaforu je pisalo 67:60, četiri minuta i 22 sekunde pre kraja. Dženkins je izvodio loptu pod košem Partizana. Tepić mu je živu ukrao, potom iznudio i faul, pa dva penala, pa još dva nekoliko sekundi kasnije...

Onda je Marjanović promašio zicer, a Pavlović pogodio uz njegov faul. Nije iskoristio dodatno bacanje, ali je 3:20 pre kraja bilo 67:66.

Živci su se igrali sa mladim ljudima na terenu i svima  van njega. Bogdanovićevi su jaki, 140 sekundi pre kraja doveo je Partizan do 68:67.

Na drugoj strani promašivali su, doslovno, svi! Nisu pogađali ni crno-beli, ali je Lovernj uhvatio ofanzivni skok i pogodio 56,5 sekundi do kraja. Radonjić je zvao tajm-aut.

Nelson i Bogdanović su položili iz super teških pozicija, a onda je Blažič stavio trojku za 72:72! Vujošević je iznervirano pozvao „tajm“.

Ostalo je 26,7 sekundi do kraja. I još pet minuta pored toga. To su utakmice koje je Partizan dobijao godinama. Uzastopno 13.