KORNER: Lalatovićev vapaj

PIŠE: Zlatibor Repić

Prošle nedelje pažnju javnosti, posebno u severnoj srpskoj pokrajini, uzburkale su dve konferencije za novinare Nenada Lalatovića, šefa stručnog štaba Vojvodine. Trener Novosađana uzeo je u zaštitu igrače i zaposlene u klubu govoreći o neisplaćenim platama i premijama.

Uzimanje u zaštitu fudbalera od čijeg učinka na terenu mu zavisi posao, prirodno je i logično, iako tako možda nisu često postupale njegove kolege. Lalatovićeva obraćanja su i iskrena, nijednom nije pomenuo da se i njemu duguje, već samo igračima i onima od čijeg rada im zavise uslovi za rad na stadionu i u sportskom centru.

Otkrio je glavnokomandujući na klupi Vojvodine ono što dobro upućeni znaju – problemi Novosađana proizilaze zbog sukoba struja unutar kluba. Žrtve su oni zbog čijih rezultata su se letos posle osvajanja kupa hvalili i oni koji su sad na „Karađorđu” i oni čije su ambicije da ih naslede.

I veće klubovi od dvostrukog šampiona SFRJ pritiskale su slične nedaće, možda ne uvek zbog borbe za vlast, ali zbog lošeg rada u prošlosti i ogromnih dugovanja svakako. Najbolji primer je Crvena zvezda, poslednjih godina ponovo neprikosnovena na našim prostorima sa zavidnim uspesima na evropskoj sceni i povratku vere u naš klupski fudbal.

Oporaviće se i Vojvodina, bilo bi dobro, naravno, što pre i sa što manje posledica. Ne bi ipak, valjalo da se presudi van kluba, iako Nenad Lalatović vapi za pomoći predsednika Aleksandra Vučića iz najbolje namere. Svi koji se pitaju u klubu, čiji epitet simbola pokrajine nikad nije bio preuveličan, moraju da nesuglasice ostave po strani ako je u pitanju opstanak kluba.

Situacija nije toliko alarmantna, međutim, od četvrtka i nadamo se najzad održane sednice Skupštine Vojvodine stvari će valjda biti jasnije, a ljudi s pravom prozvani od Lalatovića učiniti sve da najzad ispune obaveze prema onima zbog kojih se i utrkuju ko će u fotelje.