Bruka teniskog saveza: Selektoru nema ko da javi da je smenjen

Piše: Vojin Veličković

Razgovor ovako ide preko poruka. Vreme oko 20.30 časova u četvrtak:

Žurnal: Ziki, da te sutra pozovem za komentar u vezi izbora selektora?

Zimonjić: Da li je TSS nešto objavio?

Žurnal: Jeste, Viktor je selektor.

Zimonjić: Kad su to saopštili?

Žurnal: Oko 14 časova. Poslali su mejl novinarima.

Zimonjić: Interesantno, ništa mi nisu javili.

I tako je Nenad Zimonjić, sportista koji je čak 25 godina proveo u Dejvis kupu, kao igrač i selektor, od Žurnala saznao da više nije deo ovog takmičenja.

Niko iz Teniskog saveza Srbije nije našao za shodno da ga obavesti o ishodu konkursa, da prvi put od 1995, kada je kao 18-godišnji momak debitovao za reprezentaciju u San Marinu, na prvom meču posle sankcija, više nije deo Dejvis kupa na bilo koji način.

I u petak prepodne, kad smo se opet čuli, od TSS nije bilo abera. Čovek koji je utkao svoju karijeru u najveće uspehe reprezentacije nije zaslužio da mu se saopšti da je njegovo vreme isteklo. Zar je četvrt veka malo da se zasluži korektan odnos Saveza.

Naravno, Zimonjić je znao šta mu se sprema i to je najbolje objasnio u zvaničnom saopštenju u kome je otkrio da drugarski odnosi u reprezentaciji, kojima se svi diče, baš i nisu toliko drugarski.

Nije teško zaključiti da se, ako je sve bilo kao što Zimonjić tvrdi u svom saopštenju, on sa pravom oseća kao da je od bivših saigrača iz reprezentacije a poslednjih godina svojih reprezentativaca, dobio nož u leđa. 

Naravno, oni imaju pravo na svoje motive, na nezadovoljstvo njegovim radom, na procenu da će Troicki biti bolje rešenje i tu nije ništa sporno, ali način na koji je sve urađeno, ipak nije drugarski.

To pogotovo važi za TSS. Jer, stručno je pitanje ko će biti bolji selektor, u Savezu imaju maksimalno pravo na svoju procenu, ali je ljudsko obavestiti nekoga o ishodu konkursa i reći mu da više nije deo takmičenja kome je posvetio četvrt veka života.

Uostalom, da ne bude rekla-kazala, najbolje je još jednom pročitati saopštenje Zimonjića:

„Veoma sam iznenađen odlukom igrača da me smene sa pozicije selektora Dejvis kup tima Srbije! Imao sam želju da nastavim sa radom na toj poziciji, sa čime su svi igrači bili upoznati, kao i sa rokovima za prijavu novih kandidata javnog konkursa. 

Posle isteka roka za prijavu, 24. oktobra, saopšteno mi je od strane TSS da sam jedini kandidat koji je ispunio sve uslove za novog selektora.

U prilog tome idu odlični rezultati reprezentacije Srbije postignuti za vreme mog mandata (2017-2020), sjajne atmosfere u timu, kao i moje znanje i iskustvo stečeno tokom 26 godina igranja za reprezentaciju.


Telefonskim pozivom 1. novembra, Viktor Troicki me je obavestio da su igrači imali sastanak tog dana u Parizu i da su izrazili želju da on bude novi selektor, bez objašnjenja i konkretnih razgloga zašto me smenjuju.

Napominjem da igrači nisu sa mnom razgovarali ni u jednom momentu o eventualnim problemima, nezadovoljstvu ili o mogućoj promeni selektora.

Tokom svih ovih godina, trudio sam se da  pomognem svim našim igračima i budem im podrška u svakom trenutku, ne samo na Dejvis kupu već i u svakoj situaciji (imao sam odličnu komunikaciju sa svima, podržavao ih, pratio njihov razvoj i bio uvek tu za njih da im pomognem).

Nekoliko dana kasnije, 3. novembra, saznao sam da su igrači naknadno dostavili molbu TSS da Troicki bude novi selektor. Mesec dana posle završetka roka za prijavu, 25. novembra, saopšteno mi je od strane TSS, da je Upravni Odbor doneo odluku da produži rok za konkurs do naredne subote.

Za mene je uvek bila velika čast, velika privilegija i velika odgovornost da predstavljam svoju zemlju, svoj narod i da dam svoj doprinos kao član nacionalnog tima.

Slušajući svoje srce i u želji da to i ostvarim, posle sankcija, od 1995. u reprezentaciji sam imao različite uloge, kao singl igrač, kao dubl igrač, kao kapiten, kao mentor, kao stariji brat (tako sam se i ponašao kao neko ko je 8-15 godina stariji od ostalih članova tima) i kao selektor-igrač 2003-2004. i ponovo 2017-2020.

Igrao sam za nacionalnu reprezentaciju punih 26 godina, igrao sam sa 4-5 različitih generacija krčeći put od najnižeg nivoa takmičenja Dejvis kupa (zbog sankcija koje je naša zemlja imala) pa sve do titule prvaka sveta 2010.

Na sve te rezultate sam veoma ponosan, kao i na činjenicu da su me igrači izabrali da budem selektor kako za Dejvis kup tako i za ATP kup, s tim u vezi bio sam uveren da se ne dovode u pitanje moja stručnost, iskustvo i znanje pa samim tim ni moja funkcija selektora u timu.

Zahvalio bih se stručnom i medicinskom timu, kao i TSS i svima koji su učestvovali u organizaciji prilikom svih takmičenja Dejvis kup tima Srbije sa kojima sam sarađivao za vreme mog mandata, na sjajnoj saradnji i pomoći. Naši odlični rezultati su svakako rezultat i odličnog timskog rada.

Uvek su mi tim i rezultat reprezentacije bili na prvom mestu. Trudio sam se da to i prenesem na sve igrače: šta znači biti reprezentativac, predstavljati svoju naciju, svoj tim i dati svoj doprinos kao pojedinac za viši cilj tj. uspeh nacionalnog tima.

Meni je uvek bila želja da predstavljam Srbiju na najbolji mogući način i u najboljem svetlu, da pružimo našem narodu razloge da budu ponosni i srećni, da se svi zajedno radujemo i proslavimo naše zajedničke istorijske uspehe!


Poželeo bih svim igračima puno sreće i uspeha u budućnosti  kako u pojedinačnim, tako i na svim ekipnim takmičenjima.

Veliki pozdrav svim ljubiteljima sporta i našim vernim navijačima, našem narodu koji nas je bodrio svih ovih godina na takmičenjima u Srbiji i širom sveta, sa kojima smo uspeli da proslavimo velike uspehe i podelimo puno lepih trenutaka zbog čega mi je posebno drago.

Sa željom da i u budućnosti bude još mnogo razloga za slavlje!

Idemo Srbija!”