PENAL: UEFA, krečenje, regularnost i ogledalo

Piše: Zoran Stojadinović

Apel Dejana Propadala, generalnog direktora Radničkog – da Fudbalski savez Srbije preispita svoju odluku o raspodeli sredstava iz Fonda solidarnosti UEFA i klubu iz Niša dodeli znatno više od predviđenih 130.000 evra, naizgled je vapaj očajnika pred kojim oni koji su napravili grešku, ako su je napravili, moraju da se zamisle.

Samo naizgled, jer se nameću i neka druga pitanja posle još jednog čitanja niškog saopštenja u kome doslovce piše:

„Radnički prethodnih godina nije dobio veštački teren, niti ima pomoćni teren na kome može adekvatno da se radi, niti ima travnati teren na kome može da igra svoje utakmice. Jedna od najbrojnijih omladinskih škola u Srbiji nema ni svlačionice u kojima njeni polaznici mogu da se presvuku, istuširaju i obave druge potrebe.“

Sva pitanja posle ovog iskrenog Propadalovog priznanja svode se na jedno – logično: šta radi rukovodstvo kluba kad je infrastruktura Radničkog toliko loša?!

Ako u 21. veku, samo godinu posle velikog povratka Reala sa Nišave na evropsku scenu, Čair vapi za novcem iz UEFA kako bi se okrečile svlačionice, kupili tuševi i generalni direktor to javno kaže, onda smo svi mi koji smo verovali da je Radnički posle dve decenije stao na čvrste noge, u stvari u velikoj zabludi.

Drugo je pitanje, ne manje važno, kako se raspoređivao novac i odgovor na njega svima bi morali da daju čelnici Fudbalskog saveza Srbije, ali, zahtev Nišlija da se njima uveća svota što automatski podrazumeva da drugima mora da se smanji, neće na primer utešiti Mladost iz Lučana u čiju kasu treba da stigne samo 40.000 evra.

„Loše“ je prošao i Novi Pazar sa samo 50.000 evra. Upravo zbog toga Pazarci konstatuju da raspodela nije adekvatna potrebama kluba i nadaju se novoj odluci!?

I još rekoše da se „ne stiču regularni uslovi za nastavak prvenstva“!? Dakle, ako dobiju više novca za adaptaciju svlačionica ili popravku terena, u zavisnosti za šta su aplicirali, nastavak prvenstva biće regularan!?

S obzirom na to da trenere menjaju pet puta godišnje, a predsednika bar dva puta u toku sezone, logično je sve što su Pazarci napisali osim zapažanja o regularnosti.

Istina, mogli su da se zapitaju i da li je pošteno da dva puta već administrativno ulaze u elitu iako su i prilikom tog poslednjeg svečanog i uzvišenog čina zaboravili na sve nedaće i probleme, ali i na to da li je neki bolje plasirani klub od Novog Pazara tada možda nezasluženo preskočen?

I tako bismo mogli u nedogled jer u Srbiji je premalo klubova čiji rukovodioci su spremni da uvek i neizostavno prvo stanu pred ogledalo i pogledaju u oči autentičnog krivca.