Životno – fudbalska kočija Filipa Holendera u (najvoljenijoj) igri bez granica jezdi (apropo i prezimena) holovima zemljane slave; najpopularniji Srbin u Mađarskoj i – obrnuto nije kružio oko srca navijača Partizana kao kiša oko rodnog mu Kragujevca, uleteo je u njih brzopotezno – kao laka konjica!
Sjajni (krilni) napadač, „ćosićevskih” korena i šumadijske krštenice, privilegovan je da inicijalni žubor s Lepenice pretoči u deltu uspeha na Dunavu: u 2021, višom silom ucrtanoj za najveću kontinentalnu smotru, zapleše (odlično naučeni) čardaš uhvativši se u (urođeno) kolo sa evropskim velikanima.
Filip Holender, pred krunu karijere – (uz Nemanju Nikolića) jedini Srbin na EP u statusu reprezentativca Mađarske, čitaocima Žurnala otvara čarobnu priču – o dečaštvu i momačkim danima „odmaknutim” 414,68 kilometara (vazdušnom linijom od srcu mu priraslih Kragujevca i Budimpešte), starim velikanima večitog sjaja – Honvedu i Partizanu, fudbalskom (i gurmanskom) „meniju ” komšija s Horgoša i Reskea, sličnosti rakije i palinke, vožnji Zastavinim jugom i dunavskim metroom...
Fudbalska Srbija u superlativu priča o Filipu Holenderu. Dolazak u Partizan pokazao se kao odličan potez, sad svi, u vašoj matici, znaju da ste odličan igrač?
- Fantastično! U Partizanu sam dva i po meseca, s reprezentativnim pauzama i manje. Sjajan osećaj, pogotovo što sam i rodom odavde. Za sada, sve najlepše.
Parni valjak kao klub?
- Partizan je poznat širom Evrope, ali dok nisi unutra – ne možeš da osetiš veličinu.
Koliko vam je krivo što su vas povrede omele da obogatite učinak, eventualno – u večitom derbiju?
- Na žalost, došao sam u Humsku dan, dva pred duel sa Crvenom zvezdom. Prethodno, odigrao tri utakmice za šest dana za Mađarsku i... Biće bar još jedan večiti derbi na proleće, dotle – imamo posla.
Jedva čekate da izađete na crtu komšijama?
- Rekoh, imamo dotle posla: živim za svaku sledeću utakmicu. Takvog sam mentaliteta, voleo bih da pobeđujemo što više, ako je moguće – sve. Kad dođe derbi – „ful” fokus.
Ako je iko ostao uskraćen za aplauz Grobara, to je Partizanov broj 8?
- Zdravlje je na prvom mestu, međutim, fudbal bez publike – nije to „to”. Voleo bih da vidim navijače na stadionu, pogotovo kad znam kakvi su... Partizanovi!
S kim se najviše družite u „Zemunelu”?
- Verujete li: sa svima!?
Kako je igrati s Nathom, Sumom, Asanom, Filipom Stevanovićem, Lazarom Markovićem?
- Fenomenalno! Svako je kvalitetan na svoj način, pritom, različitog su karaktera. Dobar smo tim: sjajan sklop mladih i iskusnih. Eto, Suma je, recimo, drugačiji tip od Natha i mene, dakle... Nije lako protivnicima!
Trofej s Partizanom?
- Voleo bih da se to dogodi...
Kompletan tekst možete da pročitate u novogodišnjem trobroju Sportskog žurnala za 31. decembar, 1. i 2. januar. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
