Žurnalov izbor najboljeg predstavnika Kraljice sportova: Godina rekorda Elzana Bibića

Krenuli smo 1998. kada je najbolja bila dugoprugašica Olivera Jevtić. Vladala je sedam sezona. U 2019, osmom krunom pretekla ju je skakačica udalj Ivana Španović. Ove sezone Ivana je druga.

Skočila je udalj samo jednom, do 6,80 m na lokalnom mitingu u Novom Sadu, čime je peta na svetskim rang listama. Povreda stopala u dvorištu kuće u kojoj živi i sticaj okolnosti, koje je napravio virus koro-na, uticali su da se nije više takmičila.

Na vrhu liste je Elzan Bibić, s kojim smo, po tradiciji, kao sa svakim laureatom proteklih decenija, napravili intervju.

Glasali su oni, koji su uređivali „Sportski žurnal” prethodne godine u sportskom sektoru ili pisali o atletici. Ovoga puta bili su to: Predrag Sarić, Dušan Vasiljević, Dragoslav Višnjić, Budimir Cvijetić, Prvoslav Lešević i Jelica Ivošević.

Bira se apsolutno broj 1, tako da teorijski postoji mogućnost da pionirka bude na čelu. Ovoga puta samo tako imali visoko pozicioniranu mlađu juniorku Adrianu Vilagoš, bacačicu koplja, nezvaničnu svetsku rekorderku u bacanju koplja za svoj uzrast.

Prvi sa svake liste dobijao je 10 bodova, a poslednji jedan. Potom smo sabrali poene
Elzan Bibić je potpuno zasluženo laureat, jer je čak i u ovakvoj sezoni, okrnjenoj takmičenjima zbog kovida 19, srušio niz rekorda Srbije.

Žurnalov izbor za 2020. godinu:

58    Elzan Bibić    Novi Pazar    1.500/3.000/5.000

46    Ivana Španović    Vojvodina    dalj

32    Milica Gardašević    Vojvodina    dalj

28    Aleksa Kijanović    BAK    100/200

25    Milana Tirnanić    C. Zvezda    100/200

25    Adriana Vilagoš    SAK Senta    koplje

22    Armin Sinančević    C. Zvezda    kugla

21    Anja Lukić    C. Zvezda    100 prepone

14    Asmir Kolašinac    BAK    kugla

13    Strahinja Jovančević    C. Zvezda    dalj   

13    B. Kijanović    BAK    400

U dvorani je to učinio na 1.500 metara (3:38,94) najpre u Ostravi (Češka) 5. februara, pa na 3.000 m (7:45,57) u Lincu (Austrija) 8. februara. Potom je dvometraš, koji će kroz koji dan (9. januara) napuniti tek 22 godine, sa 13:26,56 razneo za pet sekundi najstariji rekord države na 5.000 m iz 1971.

– Rastao sam s ovim izborom, zamišljao dan kada ću biti na vrhu i dočekao ga, mada sam ipak prijatno iznenađen, nisam očekivao ovako rano u karijeri – rekao je Elzan iskreno obradovan vešću.

- Dosta sreće sam imao s obzirom da je godina bila obeležena pandemijom virusa korona, proglašenom od Svetske zdravstvene organizacije. Svi su imali mnogo muka pa i ja. Mada sam istrčao mali broj trka one su bile kvalitetne. Pamtiću godinu po dobrom, uprkos pandemiji, a proglašenje „Žurnala“ mi je šlag na torti.

Krenimo kroz 2020. i, naravno, od takmičenja u dvorani?

– Zimus je bilo bolje, jer virus još nije bio raširen i delovalo je da će sve biti regularno. Ispunio sam normu za Prvenstvo sveta u dvorani u kineskom Nankingu na 1.500 i 3.000 metara, a onda je ono odloženo. U Vuhanu, gradu udaljenom samo 300 kilometara, počeo je virus korona svoj put oko sveta, pa je takmičenje u Nankingu prvo veliko, koje je odloženo u 2020.

Od rekorda koje ste oborili, prvo je na red došao onaj na 1.500 metara?

– Ušao sam spreman u tu seriju mitinga, jer je trebalo da ispunim normu za Nanking. Tada još nije pomeren šampionat, a na njemu je bio fokus.

Potom je usledio podvig na dvostruko dužoj deonici?

– Već je malo iščilelo sećanje na te momente. Pokazao sam mnogima, koji su smatrali da ovako visok ne mogu da trčim u dvorani, da ipak mogu i to veoma uspešno. Ona mi čak više leži od otvorenog. Krivine sam usavršio, pa mi izgledaju kao uzbrdice i nizbrdice na krosevima. Na njima dobijam ubrzanje i kako sada imam dovoljno iskustva to daje rezultate. Pokazaću u martu u Torunu na Prvenstvu Evrope u tom poljskom gradu da mnogo vredim.

Da je bilo Prvenstva sveta u Nankingu, na kojoj biste deonici trčali?

– Zavisilo bi od programa takmičenja, mog osećaja neposredno pred takmičenje i konkurencije.

Ističe se podvig na 5.000 metara 8. septembra opet u Ostravi?

– Dugo se spremali za tu trku. Rekord su svi čekali, jer je bio najstariji kod nas u olimpijskim disciplinama – 49 godina. Pritisak smo imali trener Rifat Ziljkić i ja. Uspeli smo da se fokusiramo. Bio sam spreman za daleko bolji rezultat, ali nije bilo trka da uđem u formu. Konkretno, mislim da sam mogao bolje od 13:13 što je olimpijska norma, odnosno da sam vredeo za 13:10. Samo da me zdravlje posluži i uspeću.

Na otvorenim borilištima ste imali samo tri trke?

– Potom sam 15. septembra u Zagrebu na 1.500 metara zaustavio štopericu na 3:35,07, došao na sedam stotih do norme za Olimpijske igre u Tokiju. Rezultat me je oduševio. Žao što nije bila norma – 3:35,00, ali biće u 2021. mnogo brže.

Malo je nedostajalo da i na 3.000 m nadmašite Dragana Zdravkovića?

– Ovaj legendarni trkač ima 7:40,49, a ja sam u Barseloni 22. septembra ostvario 7:43,18. Kasno je došla ta trka. Teško je da se održi forma tako dugo. Pomerio sam mlađe seniorski rekord države, ali ne i seniorski. Ne mogu sve da ih poobaram. Mora nešto da ostane i za 2021.

Torun ste spomenuli, a sigurno su vam u prvom planu Olimpijske igre u Tokiju?

- Naravno. Norme na 1.500 i 5.000 ću sigurno ostvariti.

Na koju ćete disciplinu od ove dve baciti akcenat u Japanu?

– Najveća takmičenja, prvenstva sveta i olimpijske igre, dovode u konkurenciju crnce. Oni su neprikosnoveni. Koliko god da trčiš brzo, oni mogu još brže. Na 1.500 mislim da mogu lakše do visokog plasmana. Teško će biti u obe discipline, ali na 1.500 sve se rešava u poslednjem krugu, ko se tu pokaže može do medalje, a ja to ja to hoću!