Mora nečemu da se nada, kada pobedu nikako ne može da dočeka. A biće potrebno i više od tih „najavljenih” nedelju dana da superheroja Mineapolisa vidi na parketu. Još će ga gledati povređenog u sakou.
– Takvo je naređenje kluba. Idu kazne ako ne nosiš sako na utakmicama kada si povređen – objašnjava nam stajling snažni centar dok ide ka svlačionici. Više od dva sata pre utakmice sa Oklahomom okupljaju se „Bitlsi” u sakoima. Kad vidite tu družinu shvatite zašto Vukovi imaju mučnih pet pobeda u sezoni.
Riki Rubio, Mo Vilijams, Kevin Martin, Roni Turijaf i Nikola Peković. Različiti stilovi elegancije, ali ista muka. Ne mogu da pomognu talentovanoj Minesoti da prekine užasan niz. A protiv Kevina Durenta, Rasela Vestbruka i drugih iz Oklahome ovako oslabljeni Vukovi to nisu mogli ni da sanjaju.
Dok Durent potpisuje autograme mladim navijačima Minesote, a naš Darko Rajaković driluje talentovanog Perija Džonsa, raspitujemo se kako navijači reaguju na očajne rezultate Vukova.
Čujemo da im je drago što se stvara mlad tim za budućnost, ali i surovu istinu – publika najviše voli pobede. Njih je bilo dok su tandem činili Lov i Peković, ali nas podsećaju da sada deo „Big 3” Klivlenda nije bio zadovoljan u hladnom Mineapolisu.
Publika je pokazala vernost, u velikom broju došla da vidi šta može Vigins protiv Durenta. Prvi pik sa minulog drafta je talentovan, najbolji je ruki meseca, ali...
Iz Beograda stiže SMS: „Uništiće ih Oklahoma.” Kako i ne bi kada je Vestbruk potpuno poludeo. Dok publika horski uzdiše ceneći fantastične poteze momka sa Long Biča, razmišljamo da li postoji iko brži i eksplozivniji?
Na sat vremena leta od Mineapolisa u tom trenutku se usprotivio leteći Derik Rouz najboljom partijom u sezoni. Ali i Vestbruk je spektakularan. Durent je mogao da odmara.
Super glasni Turijaf bodri Đenga i Beneta (još jedan prvi pik, samo godinu dana pre Viginsa, i još jedan Kanađanin). Džabe. I navijači se uključuju, vučjim zavijanjem trude se da dekoncentrišu protivnike dok izvode penale.
Oklahoma cilja visoko, posebno kad pogađaju i drugi osim tandema. I obojica se, bezobrazno, posle svakog koša okreću ka klupi Minesote i mršte se.
Šalju poruku Kevinu Martinu, nekadašnjem saigraču. Čudesni šuter sa slomljenim zglobom na ruci se smeje, a dok njegov šef Flip Sanders želi da se uključi u prepucavanje.
Za to vreme Rajaković sa svakim košem i svakom dobrom odbranom njegovog tima, dobija nečujne pohvale. Dao je svoj doprinos, skautirao je Minesotu.
Oči naviknute na evropsku košarku shvataju zašto samo oni „naj naj” sa romantičnijeg kontinenta uspevaju u NBA. Svaki šut je pod kontaktom, prilikom svakog skoka pljušte šamari po rukama i glavama. Sudije se ne čuju. Drugačije je, žešće je.
Baš zato Minesoti toliko nedostaje gorostas sa bradom koji je na klupi, a nije u timu. On je jedan od tih „naj naj” koji je prva zvezda jednog NBA tima. To je Pekov čopor („Pek's pack“), „jedan gladan čopor”. Uspešno se u Mineapolisu igraju sa nadimkom crnogorskog diva i pravila „ne čitaj kao što piše”.
Dok je prolazio sa saigračima koji su i zvanično izgubili unapred izgubljen meč, namignuo je u znak pozdrava navijačima koji ga, kao i onaj na hladnoj ulici Mineapolisa pet sati ranije, jedva čekaju.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
