Na svakom Partizanovom uspehu u minulih deceniju i „jače” utkan je potpis tandema stručnjaka za kondiciju iz kategorije „par ekselans”!
Stoga, red je da „podsetimo” fudbalofile na „nevidljive” crno-bele vojnike, kad je trkački izgled Parnog valjka u pitanju – sa generalskim zaslugama, te „zavirimo” u najvažniji segment drila (fizičku pripremu) pred sezonu...
- U klupski fudbal ušao sam 2001: trener Stanojević me je ubacio u – Srem iz Jakova, kod prijatelja Đorđa Tomića. Odmah smo napredovali iz Srpske u Prvu ligu, neviđeno veselje. Posle: Obilić, Rad, BASK i BSK, Kolubara, te na poziv Ivana Tomića, tadašnjeg sportskog direktora, u junu 2008. prelazak u Partizanovu školu. U septembru 2009. naložena mi je seoba u prvi tim, prvi šef: Goran Stevanović, od tada... njih 14 – premotava film bogat trofejnim kadrovima Miša Filipović.
Prethodno, interesantnog podatka u biografiji:
- Takvog sam godišta da sam služio JNA. Ja sam iz Pirota, otišao sam u Mali Lošinj, posle obuke bio u Sinju – vojno-pomorska oblast, početkom aprila 1989. dobrovoljno se prebacio u Niš i završio padobransku obuku. Imao sam četiri skoka!
Aleksandar Tomić, s druge strane, pre nego što je uplovio u loptačke vode bio je klasa u atletici, ejjj – državni rekorder SFRJ!
- Moj juniorski rekord - u dvorani na 60 metera (6,87), ostvaren na trci u Budimpešti 1989. sa Atilom Kovačem (jedan od najbržih belaca svih vremena) kao učesnikom, srušen je posle 30 godina! Da ne beše ratova i sankcija, u naponu mi snage, mogao sam i više, ovako... Višestruki prvak Balkana, sa preko 30 ozbiljnih nastupa.
Potom, atribut uspešnog stručnjaka u kraljici sportova:
- U elitni fudbal zakoračio sam 2004, posle individualnog kondicioniranja igrača i rada na oporavku. Od 1997. bio sam trener za sprint u AK Partizan, korektnih rezultata. Na OI u Sidneju 2000 imao sam troje pulena: Jovanu Miljković, Gorana Gajovića i kuma Predraga Momirovića. Zapravo, trenirao sam štafetu na četiri puta 100 metara, nakon dugo vremena sa rezultatom ispod 40 sekundi i izborenom normom za Olimpijadu.
Beograđaninu nije bilo suđeno prisustvo na najvećoj sportskoj smotri u Australiji, ali...
- Prva fudbalska destinacija – Kina 2004: veliki Šandong, nešto poput Partizana u Srbiji i uspešna saradnja sa Ljubišom Tumbakovićem. Prvaci, osvajači kupa – jednog, drugog, četvrtfinalisti Azijske Lige šampiona! Potom, na poziv Ratomira Dujkovića uskočio sam u olimpijski tim Kine i svedočio OI u Pekingu 2008. Zatim, godinu u mladoj reprezentaciji Srbije kao asistent Dujkoviću i, od 2011, Partizan!
„Tajming” za aktuelizaciju: popularne Mišu i Saleta „bije” glas da su na terenu (pogotovo kao prethodne dve sedmice u Beleku) od jutra do mraka!
- Malo se šalimo: da smo, naravno - uz profesora Marka Stojanovića, najbolje organizovani department. Ja sam, generalno, ranoranilac, ustajem između četiri i pet, glava mi je tad najbistrija. Kafa, pa... Da se uradi posao! – otkriva Filipović.
Uključuje se Tomić:
- Kondicioni trener mora da bude spreman „po difoltu”. Sve je teže kako godine prolaze, ali... Uspevamo.
Interesantno: koliko se naučilo kroz literaturu?
- Možda neki opšti principi... Mi smo deca „devedesetih”! Kad sam studirao, učili smo iz malih skripti: skromno, brzi, nejasni prevodi... Više iz – prakse, od starijih! Reče mi, svojevremeno, kolega: da učim iz njegovih grešaka. Sad, informatika: gledamo uživo treninge Bajerna i kažemo - zašto ti ljudi tako rade. Tada, 1995... Čuveni stručnjak je rekao: „Dobro zaključivanje potiče iz iskustva, iskustvo potiče iz lošeg zaključivanja”. Greške koje sam radio... skandal. Međutim, to su bile „devedesete!” – podseća na evoluciju Miša.
Sad...
- Mlađe generacije vode računa o telu, žele da napreduju. Moderan fudbal iziskuje „ol-raund” sportistu, kadrog da odgovori fizičkim zahtevima utakmice. Fudbal je sve brži, ići će u tom smeru, da bi se to „stiglo” moraćeš da budeš pripremljen. Prevashodno, da bi preživeo – sačuvao se od povrede i mogao da pariraš – tvrdi Aleksandar.
Suočavamo ih sa poslasticom: za koliko otkriju foliranta?
- Foliranta proceniš odmah: način na koji to izvodi je neadekvatan. Naš zadatak je da sastavimo vežbu i demonstriramo, objasnimo - dvojezično. Ko hoće, odmah „uhvati” – predočava Filipović.
Zaključujemo sa šlagvort zagonetkom: kad su bili najsrećniji u Partizanu?
- Najdramatičnija utakmica: Jang bojs, u Beogradu, kad smo izborili proleće u Evropi. Naravno, moj prvi derbi: 2:1 na Marakani golom Klea. Sa desetoricom, Srđa Knežević dobio je još u prvom poluvremenu crveni karton. Pa, monumentalna pobeda u finalu kupa, sa Savom Miloševićem – ređa Miša.
Sale se... slaže:
- Da, taj trijumf u finalu kupa, golom Ostojića.
- Plus: slavlje, takođe, u najmasovnijem takmičenju... sa Markom Nikolićem. I... vožnja autobusom kroz centar Beograda – dodaje Filipović.
Za kraj (kolegijalno) naglašavaju uglas:
- U svemu ovome što sad radimo velika je uloga profesora Marka Stojanovića: doneo je dosta u smislu vežbi prevencija i pripremi muskulature za najveće napore...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
