Tomas: Kad shvatimo ko smo, nebo će biti granica

Umoran. Posle svega bio je jako umoran. Nije odmorio ni minut u drugom poluvremenu. Dok su ostali imali izmene – ne česte i ne prevelike – Rašon Tomas je igrao. I igrao. I igrao. Na kraju omogućio i Džošu Perkinsu da se „proslavi”.

Posle svega, procedio je…

- Isrpljen sam.

I – srećan. Ponosan. Mešala su se osećanja u eksplozivnom Partizanovom centru. Za koga ni trener Saša Filipovski do poslednjeg trenutka nije znao da li će – zbog povrede ruke – moći da igra. I koliko će moći da pomogne. Jer je rovit, ali i jer mu je forma dosta promenljiva.

A on je odigrao jednu od najboljih utakmica od kako nosi dres Partizana. Očigledno da voli da je na terenu. Što više minuta. Da ima odgovornost. I da će tada pronaći snage da izgura meč do kraja.

- Znali smo da je izjednačena trka za prva dva mesta u grupi, ali verovali smo, i dalje verujemo, da možemo da budemo na jednom od njih. I zato smo jako želeli ovu pobedu. Pokazali smo veliko srce. Zbog čega sam veoma srećan.

O svojoj partiji nije dužio. Prevedena na brojke ona je izgledala ovako – 23 poena, osam skokova, 29 minuta, indeks 24!

- Srećan sam što sam pomogao timu. Bio sam malo usporen pre ovog meča, zbog povrede i svega ostalog. Srećan sam što sam se vratio i bio u mogućnosti da pomognem.

Partizan je sada na dobrom putu da obezbedi plej-of. Početkom marta igra još dve utakice – u Trentu i protiv Metropolitana u Beogradu.

- Verujemo da možemo da pobedimo obe utakmice. Samo moramo da počistimo sve što smo uradili, da shvatimo ko smo kao tim, da pronađemo naš identitet. Onda će nebo biti granica.