Petrušev: NBA prsten čini srećnim klub, medalja celu državu!

Zvučao je kao da se pravda. Nije imao za šta. Ali, želeo je da bude jasno. Kada je pričao o svom debiju u seniorskoj reprezentaciji Srbije, nije rekao da nije očekivao kako će biti tako „lako”. Više je mislio – „jednostavno”.

Ali – jedno je sigurno. Sve što je Filip Petrušev uradio u balonu u Tbilisiju – posebno na toj utakmici protiv Gruzije, na njegovom debiju u nacionalnom timu – delovalo je baš tako. Lako! Čak i prelako.

Uživao je. I nosio Srbiju do pobede koja je značila i plasman na Evropsko prvenstvo 2022. 

Posle svega, osećao se dobro. Čak i – kako je sam rekao – fenomelano!

A, pre svega? Kako je bilo, pitamo.

- Nisam znao šta da očekujem i imao sam malu dozu straha – priznao je Petrušev, dan pošto su završene kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. Srbija je u poslednjem balonu ostvarila dve pobede, a on pokazao da Orlovi imaju na koga da se oslone u godinama koje dolaze.

Ali, nije to bila trema, kaže. Ono što vas parališe. Već:

- Onaj pozitivni strah – dodao je Petrušev.

Ipak...

- Prvi put sam igrao za reprezentaciju. To je velika čast. Privilegija! Nešto za šta se svi bore i trude od prvog dana kada počnu da treniraju košarku.

Ako je to i bio strah, publika nije mogla da ga vidi. Nestao je već posle početnog podbacivanja.

- Posle nekoliko minuta, kada sam dao prvi koš i probio led, sve je krenulo kao što uvek i ide. Nema tu šta da se kaže posebno. Samo sam to bio ja na terenu. Imao sam punu podršku svih, fenomenalno su me prihvatili i pomogli mi da se osećam komforno. Onda je iz te moje opuštenosti sve došlo – pričao nam je Petrušev.

A „to” je 27 poena, šest skokova, indeks 30. Na debiju za seniorski tim Srbije. Kao ubedljivo najmlađi igrač na terenu. Što je sigruno jedan od najboljih učinaka debitanata u reprezentaciji. Protiv Švajcarske je stao na 22 poena, osam skokova, imao indeks 27!

Pre svega ovoga, Petrušev je govorio kako bi mu važnije bilo da osvoji medalju na Olimpijskim igrama, nego NBA prsten. Ima dobre šanse da uradi oboje. Ali, da li je pošto je debitovao za reprezentaciju, taj osećaj možda čak postao i jači? Odgovor nas nije iznenadio.

- Sigurno! NBA prsten čini srećnim taj klub i njegove navijače. Medaljom sa reprezentacijom činite srećnim celu državu. Sve vaše sunarodnike. Ne može da se poredi.

Bio je juniorski prvak Evrope sa Srbijom. Dve godine zaredom. Jedan od retkih za koje smo i tada znali da će biti budućnost. Da ćemo ga u nekom trenutku videti u dresu seniorske reprezentacije. Za njega je taj dan došao dosta brzo. Trebalo je još brže. Nažalost, objektivne okolnosti su ga sprečile da još u novembru ispuni svoj dečački san.

Ali, da li je sve to išlo brzinom koju je on očekivao, pitali smo Petruševa.

- Od kako je ovaj sistem takmičenja, sa prozorima, gde ne igraju najbolji igrači, malo brže i lakše se ulazi u prvi tim. Ali, da će to sve izgledati ovako, nisam očekivao. Iskreno!

Dejan Milojević je kao prvi trener vodio Srbiju protiv Gruzije. I posle te utakmice je rekao kako voli način na koji Petrušev igra, ali da nije bio siguran kako će se izboriti sa pritiskom, što je on ipak dobro izneo. Igor Kokoškov nije pojedinačno analizirao igrače. Kakvu je saradnju imao sa njima, kao i svim ostalim članovima stručnog štaba.

Upotrebio je reč, koju je često provlačio kroz razgovor.

- Fenomenalnu!

Očigledno se baš dobro osećao.

- Ceo stručni štab je obavio veliki posao. Igor i Dejan su iskusni treneri. Obojica me dobro poznaju. Imali smo sjajan odnos.

Najvažnije je...

- Verovali su u mene – dodao je mladi centar.

I...

- Samo je trebalo da i ja verujem u sebe. Da radim ono što najbolje radim.

Koji je najvažniji savet koji je dobio za ovih sedam dana u reprezentaciji, najjači utisak?

- Ophođenje starijih igrača prema nama mlađima. Odnos prema svemu. To je nešto što bih zaista istakao. Znate, kada se u reprezentaciji skupe igrači, svi imaju isti cilj. Da pobede, da pokažu želju i energiju. Sve funckioniše sjajno.

Pošto je sam pomenuo odnos starijih igrača, nadovezali smo pitanje o saradnji sa Miroslavom Raduljicom.

- Raduljicu nisam pre poznavao. Ali, ambijent u reprezentaciji je bio takav kao da se svi poznajemo od ranije. Od prvog dana smo se sprijateljili. On je preiskusan igrač, pružao mi je podršku i na terenu. Bilo šta da se desilo, uvek je bio tu. Bodrio, igrao.

Iako su obojica klasične petice, Petrušev i Raduljica su igrali i u tandemu. Počeli su zajedno baš taj meč protiv Gruzije, gde mu je Raduljica malo u početku i „skinuo sa leđa” preiskusnog Georgija Šermadinija.

- Iako je meni petica prirodnija pozicija, navikao sam da igram sa još jednim visokim igračem u tandemu. To je sistem kao što mi radimo u Megi – dodao je Petrušev.

A značilo mu je baš i zbog tog duela sa Šermadinijem. U kome je Petrušev ipak dominirao, ali i naseo na jednu „namazanu” fintu iskusnog Gruzina. Podsećanje na taj detalj, izmamilo je osmeh na lice jednog od najtalentovanijih Evropljana.

- On je stvarno dobar i veoma iskusan igrča, Pokušao sam kao da iskoristim svoju mladost, energiju i brzinu. Potrudio sam se da uđem u taj duel bez preteranog respetka. Ali, uvek je motiv više da se borim za sebe protiv tako dobrih igrača.

Sledeća akcija reprezentacije je olimpijski kvalifikacioni turnir, krajem juna i početkom jula u Beogradu. Da li je možda već u Gruziji bilo reči o tome.

- Iskreno, ne. Nisam imao predstavu ni kako će ovo izgleda, niti da će ovako dobro izgleda. Pokušavam da uživam što više mogu. Ne razmišljam o tome kada ću i da li ću biti pozvan. Bio sam koncentrisan na ove dve utakmice, sada se vraćam u Megu i jedino mislim o tome kako ću da igram još bolje i da napredujem. To je ključ. Da se ne zadovoljnim ovim što sam do sada postigao, već da nastavim da radim.

Osim toga…

- Sada smo bili isključivo koncentrisani na ove dve utakmice. Morali smo da izborimo plasman na Evropsko prvenstvo.

Ali – ako poziv stigne, Petrušev nema dilemu. Uvek će biti tu za reprezentaciju. 

- Oko toga nema govora. To sam i ranije pričao – poručio je mladi centar.