PARTIZAN U PROBLEMU - Filipovski: Umetnost je izbeći nezadovoljstvo

Završio je razgovor, neobično iskren i otvoren, a onda mu se gotovo uz uzdah otelo:

- Za ova četiri meseca završio sam još jedan fakultet, na temu: „Kako voditi tim u haotičnim uslovima“.

Uslovi u kojima je Saša Filipovski preuzeo i u kojima vodi tim Partizana, baš su takvi – haotični. A situacija nije postala nimalo bolja ni tokom ove reprezentativne pauze. Tačnije, još je teža.

Imao je Filipovski još jednu slikovitu rečenicu da opiše trenutno stanje njegovog tima.

- Kad đavo ima mlade, ima ih mnogo.

To konkretno znači...

- Imamo dosta problema sa povredama. Veličković je jako izvrnuo zglob. Povredio se i Mozli, čekamo da vidimo prirodu njegove povrede. Istekao je butni mišić. Nadam se da nije došlo do pucanja. Nije mogao da nastavi trening, osetio je jak bol u kvadricepsu. Pejdž ima problem sa Ahilovom tetivom. Taj problem vuče neko vreme. Bol je postajala sve veća. Odsutan je već sedam dana – nizao je Filipovski.

Uz dodatak...

- Njih trojicu praktično nemamo.

Ostali...

- Dobro rade. Pomažu nam mlade nade Partizana, Lazar Stefanović, Nikola Radovanović, Đorđije Jovanović. Sa njima uspevamo da sakupimo desetoricu igrača.

Glas je menjao boju, pa i ton, dok je pričao. A posebno odlučno poručio je...

- Sa onim što imamo, pružićemo maksimum! U Zadru, pa i Trentu!

U ovakvoj situaciji, koliko je teško razmišljati o utakmicama koje slede. Kako ih pripremiti... Posebno Trento, odlučujući za plasman u plej-of Evrokupa.

- Sport je vrlo zahtevan posao, jer uvek moraš da igraš na sto odsto. Ako nemaš koncentraciju, dolazi do povreda. Idemo korak po korak. Pazićemo na umor, na povređene igrače. Probaćemo da rasporedimo minutažu. Važno je i da ostanemo zdravi. Ali i da odigramo na najvišem mogućem nivou. Koliko nam to situacija dopušta.

Zbog svega toga, neizvesnost je jedina „konstanta“ u Partizanu sada.

- Za svaki trening imam opcije A, B i C. Jer, nikad ne znaš koliko će igrača moći da trenira. Jedan dan smo trenirali i sa samo devetoricom, ceo trening „četiri na četiri“. Povratkom reprezentativaca, Jaramaza i Dangubića, imamo jedanaestoricu i u utorak smo dobro trenirali.

Na konstataciju da je do sada uvek bio optimista, da ga vera nije napuštala, a da sada i ne zvuči baš tako, Filipovski je uzvratio:

- Nije to da sam pesimističan. Kad imate pauzu i želite da je iskoristite maksimalno za trening i pripremu, svaka povreda i ispad boli celu ekipu. Naravno, nisam zadovoljan sa tom zdravstvenom srećom koja nas prati, ali ostajem optmista.

Uostalom...

- Tu su drugi ljudi, koji žele da napreduju. Sa dobrom energijom dolazim na trening, zato što je tu dosta igrača koji su željni rada i napretka. Zato mi je vrlo lepo na treningu, na kome i ja dajem sto odsto od sebe, da bi momci koji su tu, napredovali.

U kontekstu povrede Mozlija i neizvesnosti oko njegovog povratka, koliko je važno to što je Mika u poslednje vreme ušao u dobru formu? I to – čini se – povratkom na svoju prirodnu poziciju klasične „petice”. Filipovski kaže:

- Znate kako? Imamo tri „petice“ i svima treba da se razdeli minutaža. Jer svako od njih želi da igra. Nije lako to rasporediti. Čak ako svako od njih igra po šest minuta, onaj treći čeka 12. I to opet nije u redu. Šta god da se uradi, nije u redu.

Vratio se na pitanje...

- Mika je trenutno u dobroj formi, dobro igra. Svoje minute dobro odrađuje, a i zaslužuje ih ponašanjem na treninzima. Videćemo sad šta će biti dalje.

Sve ove povrede promenile su i fizionomiju tima, kaže trener crno-belih.

- Zagorac će morati malo na poziciju „četiri“, čak i Dangubić. Po potrebi će i Mika morati na tu poziciju.

Razlog je jednostavan...

- Rašon Tomas ne može sam da izvuče 40 minuta.

Na dodatak da deluje da Tomas igra najbolje kada nema izmenu, Filipovski je zavrteo glavom i rekao:

- Imate igrače koje ne trpe konkurenciju, koji mogu da igraju samo ako su 35 minuta na terenu. Ali, košarka je kolektivni sport. Igramo na dva fronta, puno je to utakmica. Igrač mora da je profesionalac, da prihvati ulogu i da deli minute. U današnjoj košarci igrač ne može da igra 40 minuta, čak ni 35.

I zato...

- Postala je umetnost podeliti minute, da bi svaki igrač bio zadovoljan. Ali o tome treba brinuti kada se radi selekcija ekipe, na početku sezone. Jer dupliranje pozicija i zahteva, dovodi do nezadovoljstva i problema kakve imamo.

Tu nas je Filipovski preduhitrio. Dao je odgovor pre pitanja – da li Partizan ima takve probleme. I nezadovoljstvo.

- Normalno! Od početka sezone.

Objasnio je...

- Previše je igrača na nekim pozicijama. Zato su neki i otišli. Da bi se drugima dao prostor i minuti.

Još malo narodnih mudrosti.

- Ali, ko traži, taj i nađe!

A To ZNAČI...

- Ko nije zadovoljan, uvek može da nađe nešto što mu smeta. Ako nisu minuti, onda je uloga. Ako nije uloga, onda je da li je dobio loptu ili nije. Pa da li je dobio loptu levo ili desno. Nema kraja brigama, ako želimo da pričamo o tome. Igrači su profesionalci, oni treba da prihvate zahteve i uloge koje su tu. Ono što je napravljeno, od toga treba da se izvuče maksimum do kraja sezone.

Šta je maksimum ovakvog Partizana?

- Kad dođem na trening i vidim koliko ih imam, koliko su umorni ili povređeni, pa da iz njih izvučem sto posto. Teško je u ovakvoj sezoni postavljati neke apsolutne ciljeve. Borimo se iz treninga u trening. Pokušavamo da uvek damo maksimum, da dobijemo svaku utakmice. Mnogo njih smo izgubili na jednu loptu. Šta je maksimum? Dati sve od sebe, igrati na način kako treniramo, timski. Ostaviti srce na parketu.

Zaključak je...

- Trudimo se da izvučemo iz ove sezone maksimum, da ispoštujemo igrače koje imamo. To je taj put kojim mi koračamo.