Selektor Edin Zuković o učinku Orlova na EP: U znaku Lazara i Armina

Prvenstvo Evrope u dvorani, 36. po redu, završeno je juče u poljskom gradu Torunj. Od 2011. godine i Pariza (Francuska), Orlovi se nisu vratili bez odličja, kao ovoga puta.

Može da zvuči pesimistično, posebno kada nas 2022. očekuje Šampionat sveta u beogradskoj Areni, ali daleko od toga da je sve tako crno.

Treba imati u vidu da je neposredno pred polazak kod kuće ostalo troje takmičara, koji su osvojili šest medalja na šampionatima Starog kontinenta samo u dvorani (o ostalim njihovim uspesima da ne govorimo).

Na doslovno poslednjem treningu pred put Ivana Španović, trostruka uzastopna prvakinja u skoku udalj, povredila je mišić zadnje lože na levoj odraznoj nozi. Nešto ranije Strahinju Jovančevića je zaustavio primicač.

On je na prethodnom EP u sali u Glazgovu bio bronzani nacionalnim rekordom 8,03 m. Kada je ekipa trebalo da krene, bacač kugle Asmir Kolašinac, koji se dva puta peo na pobedničko postolje pod krovom, bio je pozitivan na kovid 19.

Još ranije je od zimske sezone zbog operacije slepog creva morao da odustane Elzan Bibić, vlasnik dve norme (1.500 m i 3.000 m) i kandidat bar za jedno finale i visok plasman.

- Takvi nedostaju bilo kojoj ekipi za samopouzdanje. Kada imaš „medalju u džepu“, svima je lakše i opušteniji su kada dođe trenutak da i sami pruže maksimum – ukazuje selektor Edin Zuković, u uvodu analize učinka osmoro naših predstavnika, koji su se pojavili u Torunju.

Pošao je od dvojice osvajača šestog mesta i ujedno jedinih finalista iz našeg tima:

- Skakač udalj Lazar Anić zadovoljio je plasmanom. Njegov plasman je pokazao da su norme u tehničkim skokovima ipak prestroge, jer je došao jedini bez norme od naših asova, a osvojio šesto mesto. Lične ambicije nije ostvario, želeo je da bude bolji plasmanski od takođe šestog mesta, zauzetog 2017. na Prvenstvu Evrope u dvorani u Beogradu. Do poslednje serije sa ostvarenih 7,81 bio je peti, a tada ga je pretekao nemački rival. Medalja je ovoga puta bila nedostižna, s obzirom da je četvrti skočio 8,14 metara. Ovo je realan njegov domet kada se ima u vidu da je došao s povređenim aduktorom i da je pet dana pre takmičenja na osnovu rangiranja dobio pravo da se takmiči. Predstoji mu da nastavi što bolje pripreme za olimpijske igre u Tokiju, gde bi mogao da se nađe takođe pomoću rankinga. 

Armin Sinančević je kuglu bacio do 20,74 metra.

- Zadovoljavajuća je šesta pozicija. Uoči polaska, 24. februara na mitingu Serbian open u Beogradu pomerio je sopstveni i državni rekord s 21,13 na 21,25 uz još dva hica preko 21 metra. Zato su i on, ali i svi oko njega, razmišljali o daljini boljoj od 21 metra. Treće mesto osvojeno je s 21,33, dakle bolje od Arminovog najboljeg hica pa je već iz tog jasno da medalja nije bila imperativ.  Nedostaju mu iskustvo i rutina, kako bi u finalu mogao bez opterećenja da baca. Momak je za velika dela. S iskustvom  će ovu tvrdnju opravdati. Ima normu za Olimpijske igre, može rasterećeno da se priprema i u Tokiju se nađe u finalu.

U spomenute dve discipline medalje su bile veoma „skupe“.

- Nije bilo mnogo drugačije ni kod drugih, jer ulazimo u olimpijsku sezonu. Svi podižu nivo forme. Vidi se to već od kvalifikacija, gde naši sprinteri nisu podbacili, bili su na očekivanom nivou, posebno kada se zna da su se neki takmičili pre podne, kada organizam nije potpuno spreman za napore, ali nisu prošli kvalifikacije.

Aleksa Kijanović i Milana Tirnanić na 60 m bili su na tri odnosno sedam stotih delova sekunde od rezultata kojima se prolazi u drugi krug.

- Trčali su sa 6,75 i 7,42. Da su im kvalifikacije bile poslepodne sigurno bi na svom najvišem nivou od 6,69 i 7,34 ove sezone. Računam da će oboje ispuniti norme za Prvenstvo sveta u dvorani u Beogradu 2022.

Iskusna, 30-godišnja Maja Ćirić je na 400 m s 53,28 bila najbrža do sada na velikim takmičenjima pa i u 2021. (53,47).

- Nije imala sreću da prođe prvi krug. Ono što sam rekao za Lazara važi i za nju – očekujem da bude što bolja na otvorenom i uđe u renking za Tokio.

Boško Kijanović je s 20 godina najmlađi u ovom sastavu. Debitovao je na EP za seniore u sali. Trčao je 47,89 na 400, slabije od očekivanog.

- Taktički je dosta pogrešio u trci. Može daleko bolje. Iskustvo će mu dobro doći. Njemu će Prvenstvo Evrope za mlađe seniore biti najvažnije u sezoni. Ovo mu je prolazna stanica za mnoga velika takmičenja koja ga očekuju. Računam ga i za Beograd 2022.

Luka Trgovčević sa 7,91 na 60 m prepone nije bio zadovoljan. Očekivao je bar trku bolju od 7,84 i ličnog rekorda.

– Očekivano je bilo da prođe u drugi krug. Udario je u četvrtu preponu i izgubio rezultat , koji bi ga vodio dalje. Cilj bi trebalo da mu bude plasman na Prvenstvo seta u Beogradu 2022.

U istoj disciplini Anja Lukić je mlađa seniorka. Sa 8,29 bila je na osam stotih od ličnog rekorda.

- Kao Kijanoviću, Prvenstvo Evrope za uzrast od 20 do 22 godine u Bergenu trebalo bi da joj bude najvažnije ove sezone. Torunj će joj dobro doći za iskustvo. Potom slede Beograd 2022. i ostala velika takmičenja. Posle problema koje je imala zimus odlično je nastavila uspon u karijeri.

Selektor Zuković je zaključio onime čime je i počeo:

- Slika će se promeniti kada se asovi vrate na borilište. Olimpijske igre su najveće od svih takmičenja, a Svetsko prvenstvo u dvorani u Beogradu naredne sezone za nas ima skoro isti rang s obzirom da smo domaćini. Veliki je izazov pred svima nama, ne samo u atletici već celom srpskom sportu, a siguran sam da ćemo zahvaljujući maksimalnoj saradnji taj put završiti trijumfalno.