Srpsko-hrvatska uspešna priča: Neke od naših najboljih igrača treniraju komšije

Trener Novaka Đokovića, najboljeg svetskog tenisera, je Goran Ivanišević. Trener Miomira Kecmanovića, najperspektivnijeg srpskog tenisera, ali i velike nade u svetskim razmerama, je Miro Hrvatin.

Trener Olge Danilović, najperspektivnije srpske teniserke, ali i velike nade u svetskim razmerama, je Kristija Šnajder (mada je možda sada njihova saradnja prekinuta zbog bolesti pomenutog stručnjaka). Šta sve ova imena povezuje? Teniseri su Srbi, a treneri Hrvati.

“Kada ovom dodamo da je Ivica Ančić svojevremeno radio sa Filipom Krajinovićem, kao i zasluge Nikole Pilića za srpsko osvajanje Dejvis kupa, onda je jasno da tu ima nešto”, primetio je zagrebački “Večernji list” ovaj fenomen.

“Bilo je i suprotnih primera, Petar Popović je radio sa Ivom Karlovićem, a Biljana Veselinović sa Petrom Martić, ali u manjoj meri.”

– Samo Balkanac može trenirati Balkanca – poznate su reči Gorana Ivaniševića još iz vremena kada se u medijima pojavljivala mogućnost da on radi sa Đokovićem.

Razlog je u sličnom mentalnom sklopu, ali i lakom međusobnom razumevanju. Naravno, primeri Marijana Vajde i Borisa Bekera koji nisu Balkanci, ali je Đoković sa njima imao enormne uspehe, demantuju ovu teoriju, ali ona i dalje interesantno zvuči.

Kada je u pitanju Kecmanović, priča je drugačija. On je bukvalno imao samo jednog glavnog trenera otkako je probio u vrh...