Svetislav Pešić među besmrtnima: Nije baš lako stići ove pre mene

Uvaženi srpski stručnjak Svetislav Pešić, šampion Evrope sa Nemačkom 1993. i Jugoslavijom 2001, prvak sveta sa Jugoslavijom 2002, klupski prvak Starog kontinenta 2003. sa Barselonom izabran je u Kuću slavnih FIBA.

Naravno, ovo su najveći trofeji u njegovoj karijeri, ali za njega sigurno ništa manje značajni nisu ni kadetski i juniorski prvak Evrope sa SFRJ, sa istom generacijom i omladinski šampion sveta, pobednik Kupa Koraća 1995, osvajač FIBA Evrokupa 2007, četiri puta pobednik državnih prvenstava i četiri puta osvajač nacionalnog Kupa. Mnogo i da se nabroji...

Kako se osećate? - pitali smo posle četitki starog znanca Pešića, juče popodne.

- Osećam se počastvovano, ispunjeno, dobio sam satisfakciju. Vidim da i ljudi koji su doneli odluku shvataju da košarka nije samo deo već i smisao mog života, da ne kažem sam život. Naravno uticali su i postignuti rezultati.

Pešić se ulaskom u Kuću slavnih svrstao u niz besmrtnih iz ove zemlje među kojima su Radivoj Korać (klasa 2007), Dražen Dalipagić (2007), Dragan Kićanović (2010), Vlade Divac (2010), Zoran Slavnić (2013), Ranko Žeravica (2007), Dušan Ivković (2017) i Borislav Stanković (2007).

Kako je biti u takvom društvu?

- Valjda je na mene bio red... Nije bilo lako stići sve ove pre mene... Eto sada sam sa njima – izmamili smo smeh Pešiću. - Osećam se ispunjenim jer sve što sam godinama radio neko je pratio.

Zastao je za trenutak, pa dodao:

- Moja misija, da tako kažem, a da ne bude pretenciozno je da svakim danom budem sve bolji da bi i drugi pored mene bili bolji. Košarka mi je zaista mnogo dala, ali zato se trudim da joj isto tako svakim danom vratim. Idućeg leta biće 40 godina kako sam trener. Vrlo brzo mi je prošlo zahvaljujući velikoj posvećenosti i želji da se usavršavam kako bih preneo znanje drugima, onima sa kojima radim. Da i oni napreduju.

Da li ste završili trenersku karijeru?

- Da li sam završio? Već sam mislio dosta je bilo, vreme je za druge stvari, kad me pozove Đozep Bertomeu u Barselonu i ostanem tamo dve godine. Možda opet dođe neka ponuda koja se ne odbija. Sada nije vreme da odlučim. Da vidimo prvo kako će se ova situacija sa koronom završiti...

Završavate knjigu?

- Ja sam jedan od trenera, kažu sa vrhunskim rezultatima, koji je održao možda i najveći broj predavanja u svetu. Putovao sam od Australije do Argentine i edukovao kolege. I Ranko Žeravica je takođe mnogo putovao i predavao, ali u mojoj trenerskoj generaciji mislim da niko nije održao više predavanja od mene. Ja sam i mentor na FIBA studijama za razvoj mladih trenera... Imao sam valjda i vremena za sve to...

Uzdah pa nastavak teme:

- Kad sam ležao u bolnici posle operacije 2016. doktor mi je rekao: Her Pešić, šta radite popodne, posle ručka? Čitam i šetam – odgovorio sam. Pišite – bila je reakcija mog doktora. I taman kada sam ga poslušao dobio sam poziv Barselone - pisanje je odloženo za neko drugo doba. Sada pokušavam da knjigu završim do maja ili juna. Nije  biografija, biće anegdota iz trenerskog života. To je prvi deo knjige. Drugi deo je moja košarkaška filozofija. Želim da podelim moje znanje i iskustvo sa trenerima iz celog sveta. Ali, prvo sa našima. Knjiga će se  štampati na srpskom, a onda na nemačkom, španskom i engleskom jeziku.

Gde ćete proslaviti ulazak u Kuću slavnih kad je u Nemačkoj zbog Kovida 19 sve zatvoreno?

- U Srbiji u Beogradu kad me pozove naše udruženje trenera, sa kolegama i prijateljima. Jedan sam od retkih trenera koji se posle velikih uspeha vratio u Srbiji i radio u njoj. I zaista želim da delim znanje sa našim trenerima, to bih najviše voleo.

I još nešto:

- Ima novih mladih trenera, onih iz srednje generacije, dosta smo dali, da kažem mi vrhunski. Prirodno sve češće ću dolaziti u Srbiju i provoditi vreme u njoj, ali meni su žena, deca, unuci, moja porodica u Minhenu. Međutim, volim da dođem i družim se sa prijateljima, u Pirotu, Beogradu, širom Srbije.

Pešić je rođen 28. avgusta 1949. u NOvom Sadu, košarkaški je prohodao u Pirotu, igrao je još za Partizan i Bosnu. Spisak klubova koje je trenirao je impozantan: Bosna, Alba, Keln, Barselona, Rim, Đirona, Dinamo Moskva, Crvena zvezda, Valensija, Bajern, Barselona... Stavili smo tri tačke, nije nemoguće da se niz i produži. Bio je selektor Nemačke i Jugoslavije.