STRUČNI UGAO: Piksijeva narodna harizma

Piše: Svetozar Čiča

Tri martovske kvalifikacione utakmice fudbalske reprezentacije Srbije, za  odlazak na Svetsko prvenstvo u Katar 2022, su već u sefu u kome se od mogućih devet nalazi 7 bodova. Nimalo zanemarljiva cifra ili saldo koji obećava.

Izbor selektora je trajao dugo, priča se bila otegla kao u kultnom dramskom romanu „Čekajući Godoa”. Novi selektor Dragan Stojković Piksi, za razliku od Godoa, je ipak  stigao na vreme, u zadnjem trenutku i žargonski rečeno odr-žao, pred prvu utakmicu sa Republikom Irskom, jedan i po trening. Gotovo da se sa većinom igrača prvi put i video uživo.

Punoća igračke karijere novog selektora nikad nije bila upitna. Dovoljno je spomenuti samo njegova dva velelepna gola sa Svetskog prvenstva u Italiji 1990. godine u mreži Španije, koji će trajno živeti putem društvenih mreža, a mnogi, kasnije rođeni, će uvek širiti zenice očiju od divljenja, kao da je to sve bilo juče.

Milionski su pregledi njegovih dostignuća na Jutjub kanalima. Da ga povrede nisu saplele u zenitu karijere i „Zlatna lopta”, najboljeg igrača Evrope bi se, najverovatnije našla u njegovim rukama u nekoj od godina dodeljivanja. Mnogi će, s pravom i sa pokrićem reći, da je jedan od najboljih fudbalera, svih vremena, eks-JU prostora.

Kao trener je radio daleko od svetla i reflektora Evrope i zato je pobudio toliko interesovanja svog naroda, kome pripada. Pre i posle odigranih martovskih utakmica njegove konferencije za štampu odišu narodnom harizmom i lakoćom postojanja.

Ne planira unapred šta će i kako nešto reći. Reči kroti staloženo, kao nekad loptu. Narodu se obraća najjednostavnijim rečnikom, sa željom da svima približi smisao i cilj svojih namera.

Piksijeve životne dosetke, ležernost i blagi osmesi su sušta su-protnost vatrenih trenera koji poštopoto žele da opsene sagovornika i naciju. On reaguje onako kako mu dođe, kao i kod ona dva svoja gola Španiji.

Tako intuitivno pravi i taktiku. Vrhunski improvizatori u slikarstvu, muzici ili igri, pokazuju da je njihova genijalnost bila ili jeste dar prirode i instinkta.

Ta Piksijeva magija kao da je prešla i na Aleksandra Mitrovića, pa postiže golove, osim silinom i najraznovsnijim i rafiniranim načinima, lobom ili šutom iz kolena, poput svog selektora nekad.

Posao mu je dodatno olakšan jer uz sebe ima i vrhunskog asistenta na terenu, u liku i delu Dušana Tadića, koji je i sam uspešan egzekutor.

Izgleda, po prvim koracima, da ni Katar nije tako daleko.