NALIČJE LOPTE: Tozovac,„Tražiću ljubav novu“

PIŠE: PREDRAG MILjUŠ

Razliku u novinarstvu prave i praviće samo tekstovi proizašli iz doživljaja, naravno i intervjui, ostalo uz informacije je samo, manje-više, resavska škola, da ne elaboriramo dalje...

Pratio sam pažljivo sve što je napisano povodom odlaska Predraga Živkovića Tozovca. Zanimalo me...

Prvi put sam za Tozovca čuo početkom sedamdesetih kada su u naš stan u Pančevu ušli televizor i gramofon. Roditelji su listom tada slušali narodnu muziku, njihovoj deci bio je bliži rokenrol, prvo Indeksi i Korni grupa, potom i Smak, Atomsko sklonište, Tajm, Bijelo dugme, Leb i sol, Septembar...

Na školskim ekskurzijama eventualno bi se zapevao opus Tome Zdravkovića ili „Pijem da je zaboravim“ Hašima Kučuka Hokija, narodnjaka koji je izgledao kao roker, sa dugom kosom i tamnim naočarima.

Taj izbor nisam menjao do 50. rođendana Želimira Obradovića, na kojem su svirali Simfonijski orkestar RTS-a, Bajaga i Instruktori, Džipsi kings, Tozovac, Lepa Lukić, bilo ih je još, gosti su ispraćeni trubačima Bobana Markovića. Ne znam da li je iko okupio takvu reprezentativnu postavu muzičara kao najtrofejniji košarkaški trener Evrope. Za svakoga ponešto.

Kada je na binu izašao Tozovac, čini mi se da je bio u smokingu, progovorio, pa zapevao, posle nekoliko numera pozvao slavljenika i legendu Dragana Kićanovića da mu se pridruže na sceni i zajedno stanu ispred mikrofona, promenio sam mišljenje o narodnjacima. Rečit, šarmantan, prijatnog osmeha, naočit, impozantnog stasa...mnogo više od interpretatora. A glas? Prvi put sam ga video uživo i doživeo kao umetnika sa energijom koja se prenosi na publiku.

Pored svih zvezda Tozovac me je najviše impresionirao. Možda zato što nisam tako nešto očekivao, verovatno i opterećen stereotipima...Bio sam stariji bezmalo četiri decenije od dana kada sam prvi put čuo za njega.

Neku godinu kasnije, Dejan Dimitrijević, gensek OKK Beograda još je bio među nama, na okupljanju veterana iz Žućkove avlije u kafani na stadionu na Karaburmi, nastao je lom kad je orkestar zasvirao Tozovčevu pesmu Tražiću ljubav novu. Ljudi koji su prevalili šesdesetu poskočili su iz stolica žustro kao kad su igrali.

Ako sam dobro shvatio, u krštenici Tozovca pisalo je Predrag Živković. A majka ga je zvala Dragan. Meni su dali ime Predrag uz protivljenje majčinog ujaka koji je želeo da budem Dragan. Za najbliže ostao sam Dragan, Predrag je više za službenu upotrebu.

I da, ovo je informacija: Tozovac je sahranjen sa crveno-belim šalom, bio je veliki navijač Crvene zvezde.