Dušan Vlahović za trobroj Žurnala: Srećan sam, ali moglo je i više!

Možda nijednom od formiranja samostalnog državnog tima reprezentacija Srbije nije imala bolji izbor napadača nego trenutno.

Rekorderu po broju golova Aleksandru Mitroviću društvo u špicu prave Luka Jović, igrač Real Madrida na pozajmici u Ajntrahtu i Dušan Vlahović, as Fjorentine i najefikasniji naš fudbaler u ovoj sezoni.

Sa 17 golova na 32 utakmice aktuelnog prvenstva Serije A napadač Viole svrstao se među najbolje navalne igrače u italijanskom šampionatu. Strah i trepet za golmane u Kalču Vlahović je postao sa samo 21 godinom, u prvoj sezoni u kojoj ima status startera.

Postala nam je navika da prateći rezultate Fjorentine pogledamo i da li je Dušan bio strelac. Fantastičan učinak ove sezone učinio nas je ponosnim i dokazao da je naša zemlja bila i ostala nepresušan izvor talenata, pogotovo napadača.

- Jako sam srećan zbog igara i broja golova ove sezone. Mogao sam i više. Najbitniji mi je uvek plasman tima i da uvek pružam maksimum. Koliko god golova da postignem neću se zaustaviti na tome, stalno težim višim ciljevima – kaže Dušan Vlahović u prazničnom intervjuu za naš list.

Ne razmišljam o ponudama

Kako je igrati u Fjorentini kad pljušte ponude bogatijih Milana, Dortmunda?
- Koliko god da se trudim da ne pratim šta se o meni piše takve informacije dolaze do mene, od prijatelja, rodbine... Ne obazirem se na nagađanja koji je moj sledeći klub. Igrač sam Fjorentine i ne razmišljam o novoj sredini. Cilj mi je da što više doprinesem dobrim rezultatima tima. Vredno radim i zaista ne razmišljam gde ću u budućnosti igrati. Imam ugovor do 2023. i klub o svemu odlučuje.

Šta vam je nedostajalo da budete i ranije ovako efikasni?

- Do ove sezone, jednostavno, nisam dobijao šansu u kontinuitetu. Ovo je najveći broj utakmica u sezoni od početka moje karijere. Dolaskom Ćezarea Prandelija na klupu Fjorentine dobio sam priliku kakva mi je bila potrebna. Nisam se vraćao među rezerve i koristio sam maksimalno svaki trenutak proveden na terenu.

Nosite dres kluba u kojem je briljirao Gabrijel Batistuta, da li vam je sećanje na Argentinca, odnosno lepe reči koje i danas čujete o njemu u Firenci, predstavlja dodatni motiv?

- Ljubičasti dres nosili su mnoge zvezde. Fjorentina je veliki klub, srećan sam što sam ovde, što sam postao oslonac tima, iako imam još mnogo prostora da napredujem.

Niste jedini Srbin sa blistavim učinkom na Apeninima. Sergej Milinković-Savić godinama je uzdanica Lacija, Filip Đuričić Sasuola, Darko Lazović Verone, Nikola Milenković je sa vama na „Artemio Frankiju“, Ivan Radovanović je u Đenovi. U čemu je tajna uspeha naših igrača u Italiji?

- Zaista svi igramo na zavidnom nivou. Ne znam šta je tačno u pitanju. Moguće je da smo po mentalitetu slični sa Italijanima, a nam odgovara podnebljem, način igre i shvatanje fudbala. Radujemo se kad gledamo jedni druge sa zapaženim učinkom. Nadam se da će dugo biti tako.

Sjajne igre u Fjorentini preporučile su vas reprezentaciji. Bili ste čak i starter pre Aleksandra Mitrovića protiv Republike Irske na početku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2022?

- Svaki dolazak među reprezentativce za mene je predstavljao veliku čast, a utisci više nego pozitivni. Nikad nisam govorio da treba da budem u prednosti u odnosu na iskusnije saigrače, sa više utakmica i godinama staža u državnom timu. Drago mi je da sam protiv Portugalije prvi put od starta bio na terenu sa Aleksandrom Mitrovićem.

Dragoceni saveti Riberija

Biti saigrač sa Frankom Riberijem je, priznaćete, privilegija?
- Naravno. Svi znamo sve o njemu. Pomaže nam mnogo i na terenu i van njega. Uvek je uz nas, savetuje nas, bodri. Veliki je šampion i to opravdava svakim danom. Najbolje se u klubu slažem sa Blekijem Milenkovićem, ali i Riberi je omiljen saigrač svih nas.

Otvorili ste Irce golom pred poluvreme, ali je Mitrović ipak, u nastavku pokazao da je neprikonosnoven?

- Nimalo me nije iznenadilo da Mitar postigne fantastične golove i reši utakmicu. Jeste do meča sa Irskom kuburio sa formom u klubu, ali svi smo znali od kakvog je materijala i koliko znači reprezentaciji. Aleksandar mnogo radi, posvećen je obavezama, zasluženo mu se sve vraća na terenu. On je odličan primer nama mladima kako treba da se odnosimo prema državnoj selekciji. Svaka mu čast za silne golove, što je već ušao u istoriju našeg fudbala.

Otprilike ste obojica u isto vreme debitovali za Orlove, ima li šanse da ga jednog nadmašite po broju golova, kao što je on Stjepana Bobeka?

- Voleo bih naravno da budem gde je danas Mitar, međutim, to neće biti nimalo lako. Aleksandar će nas, pre svega, još dugo oduševljavati golovima. Fantastična je brojka do koje je stigao sa 26 godina. Nisam opterećen da li ću ga jednog dana stići. Uživam kad igram zajedno s njim i bilo kojim drugim reprezentativcem. Nadam se da ćemo zajedno biti učesnici mnogih velikih takmičenja. Broj golova na kraju krajeva nije toliko bitan. Važnije je učestvovati na završnim turnirima. Rano mi je i da razmišljam o rekordima.

Firenca posle Beograda

Mnogima je san živeti u Italiji, posebno Firenci. Osećate li se privilegovanim, iako ste to zaslužili?
- Srećan sam u jednoj od najlepših zemalja na svetu. Meni su i dalje rodni Beograd i Srbija na prvom mestu, ali ovde je zaista divno. Brzo sam se navikao. Lep je svaki grad, Firenca posebno. Italijansku hranu voleo sam i ranije, paste i bifteke jeo sam i pre dolaska ovde. Promenilo se mnogo toga od početka pandemije koronavirusa, turista je znatno manje, još je na snazi policijski čas. Verujem da će se život polako vratiti u normalu i da ćemo uživati u svim stvarima koje nas čine srećnim – rekao je Vlahović, inače prvi srpski fudbaler sa odležanim kovidom -19 tokom proleća 2020.

Jeste li zadovoljni ekipnim učinkom na početku puta ka Mondijalu?

- Nije loše, mada smo mogli da osvojimo i svih devet bodova. Žao mi je zbog lošeg prvog poluvremena protiv Portugalije, ali smo u nastavku nadigrali evropskog prvaka i mogli da preokrenemo. Pokazali smo da ćemo biti ravnopravan takmac za prvo mesto u grupi i direktan plasman na planetarni šampionat. Očekuje nas mnogo iskušenja i velika borba do kraja. Srećan sam, ponoviću, što sam u prilici da nešto uradim za svoju zemlju, pored iskusnijih saigrača.

Leto biste sigurno lepše proveli da ste izborili učešće na evropsko prvenstvu?

- Žao mi je, naravno. Propustili smo veliku šansu, ali moramo dalje. Na prošlost se ne vredi osvrtati sem kad želimo da izvučemo pouke. Gledamo napred i učinićemo sve da nam se ne ponovi baraž protiv Škotske. Dobro smo počeli novi ciklus i imamo osnova da verujemo u plasman na Mondijal.

Na Uskrs protiv Mihe

Kako provodite Uskrs u Italiji, u nedelju ćete umesto za porodičnom trpezom niti na terenu u Bolonji našeg Siniše Mihajlovića?
- Igrao sam ove godine uoči našeg Božića, sad ću i na Uskrs. Ranije sam najradosniji hrišćanski praznik provodio u krugu porodice. Otkad sam u Italiji roditelji i sestra su dolazili kako bismo bili zajedno.

Dok se 24 evropske reprezentacije budu pripremale za završni turnir vi ćete u Japanu protiv domaćina i Jamajke, 7. i 10. juna nadomestiti nedostatak takmičarskih utakmica tokom letnjih meseci...

- Svaki meč u državnom timu je novo dokazivanje. Imam obavezu prvo prema sebi, zatim i prema ostalima da opravdam svaki poziv. Gladan sam pobeda i nadmetanja. Sigurno da će nam dueli sa selekcijama iz Azije predstavljati dobro iskustvo, pogotovo što želimo i verujemo da ćemo igrati na Svetskom prvenstvu u Kataru krajem sledeće godine – zaključio je Dušan Vlahović.

Još mnogo puta oduševljavaće nas golovima, na stupcima Žurnala se već nalazi skoro svakog dana, tako će biti u narednih deceniju i po. Još ako i u reprezentaciji bude efikasan kao u Fjorentini imaćemo razloga za ponos i potvrdu da će kvalitetnih igrača u Srbiji uvek biti.