Grbić: Da „poginemo“ i osvojimo pehar

Tokom igračke karijere mogao je bez problema da pored svog imena doda i da je po zanimanju mađioničar. I upravo je Nikola Grbić poput najvećih svetskih iluzionista „izmišljao“ dizanja i hipnotisao fanove širom planete. Međutim, od trenutka kada je stavio tačku na bogatu karijeru, okrenuo je novi list i ponovo je uspešan, samo u drugačijoj ulozi.

Kao strateg Zakse nalazi se na korak od fantastičnog rezultata. U susret jednom od najvećih hrišćanskih praznika, Uskrsu, u subotu, 1. maja, odigraće finale Lige šampiona protiv Trentina od 20.30 časova.

Verona je poprište epske bitke, a možda je šef struke poljske ekipe baš poželeo poklon u vidu trofeja. Zanimljivo je i da se vraća u poznati grad, staro mesto uspeha, na kome je praktično posle Peruđe i zakoračio u trenerske vode.

- Više i ne razmišljam o pomenutom iskustvu. Ne mogu da ga izbrišem iz sećanja, pogotovu što se nije završilo na prijatan način. Ipak, vraćam se u Veronu mirne duše, jer to što sam radio tamo, radim i u Zaksi. Jednostavno, ne mogu da pobegnem od toga, to je moja autentičnost i radim stvari u koje verujem. Povremeno mora dosta kockica da se poklopi kako bi se nešto i primilo. Sada sam napravio ekipu kakvu sam hteo i došao je moj rad do izražaja. Samo se nadam da ćemo saradnju da krunišemo evropskom titulom. Danas imamo puno trenera koji ne dobijaju dugo šansu, nego čim dođe do poteškoća, prva stvar je smena na klupi. Zato me Amerikanci oduševljavaju, posebno na univerzitetima na kojima treneri rade po 40 godina. Na veliku žalost, u profesionalnom svetu nije tako. Predsednici daju novac i žele rezultat preko noći. U međuvremenu se stvara pritisak, beleže loši rezultati i dolazi do raskida saradnje.

Srpski stručnjak odlično poznaje protivnika u završnoj borbi. Iako današnji rivali nisu igrali tokom sezone, Marko Podraščanin i Srećko Lisinac su stara lica.

- Očekujem da igraju najbolje, budu agresivni i serviraju odlično. Ujedno, to je i jedni mogući recept protiv nas. Bilo je to primetno u utakmicama sa Lubeom, Jastržebskim i Zenitom. Neophodno je da imamo kontinuitet u napadu, strpljenje, koncentraciju i fokus, kako u bloku, tako i odbrani.

Italijanski gigant je pre vremena završio plej – of u Seriji A. Postojale su ogromne ambicije, ali je Trentino stao već u polufinalu. S druge strane, četa iz Kenđežina možda je u boljoj formi zbog većeg broja mečeva u poslednjih nekoliko nedelja.

- Svakako da može da bude mač sa dve oštrice. Imaš dovoljno vremena da se pripremiš, zalečiš povrede, a opet možeš da izgubiš ritam utakmica. Štaviše, objektivno nisu ni mogli da igraju protiv neke ekipe. Takođe, nismo ni mi hteli da organizujemo prijateljske duele, čak i da smo želeli, pošto su gotovo svi završili prvenstva. Definitivno može da utiče, ali ne očekujem da će i previše da znači.

Slučajnost ili ne, ni Zaksa se nije okitila lovorikama u Plus ligi, dok se kao koban pokazao Jastržebski. Trijumf u dvorani „AGSM forum“ mogao bi da zaleči bolne rane.

- Tri dana nisam mogao da dođem sebi... Posle takve sezone u kojoj smo dominirali od starta. Pobeđivali smo Belhatov u različitim takmičenjima, sa ili bez Amerikanca Tejlora Sandera. Ipak, bilo smo oslabljeni neigranjem libera Pavela Zatorskog i u polufinalu. Povredio je leđa u najgorem mogućem momentu. Izgubljena titula u Poljskoj jeste veliko razočaranje, ali nemam vremena da ostanem u tom emotivnom stanju. Trofej Lige šampiona daleko je važniji i okrenut sam mislima ka Veroni.

Nisu ga poremetile ni priče da će da zameni Vitala Hejnena za kormilom Peruđe.

- Možda Peruđa trenutno nema šefa struke, ali ni jedan Lorenco Bernardi nema klub. Ne ulazim u takve priče, pošto ima mnogo važnijih stvari na koje smo momci i ja fokusirani. Trener sam Zakse i ne bih da spekulišem.

Šansu da se upiše zlatnim slovima u istoriju odbojkaškog sporta ima na Apeninima. Prethodno mora da slavi u finalu i onda može da kaže da je kao igrač i trener bio najbolji u eliti kakva je Liga šampiona.

- Kroz glavu mi prolazi da hoću da osvojim trofeje koje sam uzimao kao igrač. Želeo sam da se plasiram na Olimpijske igre i sa Srbijom osvojim zlatnu medalju. Nisam uspeo u toj nameri, mada je to bilo neko ostvarenje sna. Trudim se da budem što bolji i idem ka tome.

Osvrnuo se i na promenu formata. Grupna faza odigrana je na specifičan način zbog pandemije koronavirusa.

- Vrednost ekipe se izražava u tome da se prilagodi novoj situaciji. Bilo da je reč o turnirskom sistemu ili klasičnom igranju kod kuće i u gostima. Kako je nama, tako je i svima. Ne mislim da je to imalo specijalan uticaj. U četvrtfinalu i polufinalu igrali smo protiv dve najbolje ekipe u Evropi. S obzirom na dešavanja u svetu, bilo je ovo logično i pragmatično rešenje.

Polako se spušta zavesa na prvu sezonu bez navijača. Mišljenja je Grbić da takav odnos snaga na tribinama neće biti bitan faktor za epilog duela.

- Nema više razmišljanja o publici. Idemo da „poginemo“, odigramo najbolje i osvojimo Ligu šampiona. Svesni smo istorijskog rezultata koji možemo da ostvarimo – zaključio je Nikola Grbić.