PENAL: Fudbal na reanimaciji

Piše: Zoran Stojadinović

Čuda se dešavaju, autsajderi svuda u svetu ponekad iznenade favorite... Ali, ono što se dešava u srpskom fudbalu, na superligaškoj sceni, na sve liči osim na čudesa.

Bez stida, srama i griže savesti, neki od trenera „srpskih Mančestera“ ushićeno prihvataju čestitke tv komentatora, dovoljno uverljivog da, oni koji ne prate od početka sezone dešavanja u Superligi Srbije, zaista mogu da poveruju da i u našem fudbalu ponegde na klupi sede Gvardiola, Klop, Zidan, a takmiče se Mančester, Liverpul, Real...

Ako je jučerašnje obećanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića „da će biti pohapšena i fudbalska mafija“, stiglo do ušiju superligaških funkcionera, članova Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije, među kojima su takođe – klupski zainteresovani pojedinci, bez obzira da li direktno upravljaju klubovima, ili su tu privilegiju prepustili sinovima, onda je srpski klupski fudbal u poslednjem trenutku stigao na reanimaciju.

I potpuno je nevažno da li ćemo narednih sezona gledati 16, 14, ili 12 klubova u Superligi jer će, pre svega, igrati, možda nedovoljno kvalitetno, ali bar pošteno.

Ako svi koji s podozrenjem prate superligaške rezultate, nisu u pravu, i ako je Napredak sa šest uzastopnih pobeda u boljoj formi čak i od Liverpula, bilo bi lepo da Milan Đuričić objasni svojim kolegama - trenerima u Srbiji, možda i samom selektoru Draganu Stojkoviću Piksiju - tajnu fudbalskog vaskrsnuća kruševačkog tima.

Čovek se uči dok je živ, svako to mora da prihvati... Možda je nekadašnji pomoćnik Save Miloševića zaista fudbalski genije... Mogao bi savetima možda da pomogne i čelnicima subotičkog Spartaka čija je ekipa u obrnuto srazmernoj formi: pet utakmica – pet poraza!

Sa druge strane, sudije ne pomažu klubovima samo po ličnom nahođenju, zato je važno čuti i njihov glas. Ako ne u medijima, jer im je pravilnikom zabranjeno da daju izjave, onda tamo gde je mnogo važnije - odakle će početi akcija koju je predsednik najavio, da li u SBPOK-u ili nekoj drugoj policijsko istražnoj službi, običnom navijaču koji bi da dođe na tribine kad korona prođe, najmanje je važno...

Srpski fudbal ne boluje samo od sumnjivih rezultata. Odlazak Asana iz Partizana udarac je, ne samo klubu iz Humske 1, koji će tek doći na naplatu u našu zemlju. Patetično uveravanje da je Japanac izdajnik, a ne čovek koji se u 21. veku bori za svoju - golovima i igrama zarađenu platu, ustvari je neinteligentno ogoljavanje problema posle kojeg će retko koji kvalitetni strani fudbaler krenuti ka Humskoj...