KORNER: Neizvesnost posle Lalatovića

PIŠE: Zlatibor Repić

Posle još jednog kola sa nekoliko čudnih rezultata izlišno je ponavljati da je naš klupski fudbal dotakao dno. Bez obzira što javnost ne podržava ono što se dešava, timovi i dalje teraju po svom, uzdajući se u teško dokazivanje neregularnih radnji.

Privremeni spas za sve biće kraj sezone i odmor od svega što smo imali prilike da gledamo ove sezone, najviše zbog preglomaznog društva najboljih i neminovnog smanjenja lige na 16 klubova.

U moru sumnji i opravdane averzije prema mnogim događajima u elitnom domaćem takmičenju, razgalila nas je izjava Nenada Lalatovića.

Trener Vojvodine posle utakmice sa Mačvom izjavio je da će svom nasledniku na klupi i sportskom direktoru Milanu Kosanoviću dati 50.000 evra ukoliko ponovi iste rezultate kao on u poslednje dve sezone, misleći posebno na osvajanje kupa prošle sezone.

Samouverena predviđanja da će se Novosađani mučiti posle njegovog odlaska imaju osnova. Lale sezonu pre povratka Lalatovića na klupu nisu igrale na evropskoj sceni, kup su prvi put osvojili 2014. sa trenerom Brankom Babićem, kad su u timu bili sadašnji A reprezentativci Sergej Milinković-Savić i Mijat Gaćinović.

Bez obzira što uprava nijednog kluba ne voli da joj trener drži lekcije i stalno javno pominje dugovanja, Nenadu se mora odati priznanje što je Vojvodinu vratio u vrh srpskog fudbala.

Igrači kojima raspolaže, izuzev pojedinaca, nemaju ipak, status zvezda, niti su plaćeni koliko njihove kolege u Crvenoj zvezdi i Partizanu, da budu favoriti u duelima sa večitima. Zbog toga osvajanje kupa 2020. jeste veliki uspeh i domaći zadatak za klub sa „Karađorđa” u narednim godinama.

Jaka Vojvodina neophodna je srpskom fudbalu. Predstojeće prestrojavanje novosadske Stare dame ne bi smelo da dugo traje, jer se veličina kluba i ogleda u sposobnosti da se transformacija obavi bezbolno.

Novosađani imaju dobar zalog za budućnost u mladim igračima, neki su već dobili priliku i uz pažljiv i kontinuiran rad trebalo bi da ostanu među četiri najbolja kluba.

Svi bismo voleli da Lale mogu i nešto više, ali klupska kasa teško da dozvoljava takva razmišljanja.