.jpg)
El mundo deportivo uzdrmao je dobro košarkašku Evropu. Ono o čemu su mnogi slutili katalonski list je otkrio do kraja - Evroliga preduzima korake da od 2023/24 sezone u potpunosti zatvori ligu. Ideja je da sve ekipe koje pčnu tu sezonu kao evroligaši imaju licencu na neodređeno vreme, a takmičarski put za ulazak u elitu više ne bi postojao, čak ni iz Evrokupa koji je pred gašenjem.
Praktično to takmičenje bi bilo privatno takmičenje, kopija NBA, a u njega bi novi klub mogao da uđe samo kao zamena za nekog od učesnika koji ima finansijske probleme i ne može da prati elitno takmičenje. I taj klub ne bi došao na osnovu rezultata, već po pozivu vlasnika.
ZENITU SPECIJALNA POZIVNICA
Stalnu evroligašku licencu trenutno ima 11 klubova: Real, Barselona, Baskonija, Efes, Fenerbahče, Olimpijakos, Panatinaikos, CSKA, Makabi, Žalgiris i Milano, a od sledeće sezone pridružiće im se Bajern i Asvel.
Osim njih u sledećoj sezoni igraće Alba koja ima dvogodišnju „specijalnu pozivnicu”, finalisti Evrokup Monako i Uniks, šampiona ABA lige i najverovatnije Zenit kome će biti dodeljena vajld karta.
Ovaj projekat je frontalni obračun sa FIBA i domaćim ligama, koje brane sportski motiv kao osnovni element evropskog sportskog modela. Lige i timovi koji nisu licencirani, na osnovu svega viđenog u poslednje dve decenije znaju kako ih je postepeno zatvaranje Evrolige „ekonomski zadavilo” čineći ih manje atraktivnim sponzorima i drugim načinima finansiranja. El mundo naglašava da treba sačekati i videti kakva će biti politička reakcija povodom ovog plana Evrolige na najvišim nivoima Evropske unije i njenih država, koji su već bili veoma kritični poslednjih nedelja sa fudbalskim projektom Superlige.
El mundo podseća da je Evroliga od 2000. kad je stvorena progresivno napuštala sportske kriterijume za ulazak u njeno takmičenju. U početku su sve glavne evropske domaće lige klasifikovale najbolje timove iz prethodne sezone ili nekoliko prethodnih sezona (pravilo ACB). Malo po malo konkurencija se zatvarala i posle potpisivanja ugovora sa kompanijom IMG u novembru 2015. godine, 11 timova vlasnika dobilo je desetogodišnju licencu tokom koje im je bilo zagarantovano učešće. Ostala mesta (pet između 2016-17 i 2018-19 i sedam od 2019-20) dodeljena su na osnovu rezultata Evrokupa i bilo koje lige (Španija, ABA, VTB, Nemačka) ili na poziv.
Na osnovu rezultata u sezoni koja traje učestvovali su Alba, Crvena zvezda, Himki i Valensija (Evrokup), dok je preostalih 14 mesta podeljeno između 11 timova vlasnika, dva tima sa dvogodišnjom licencom (Bajern i Asvel) i jednom pozivnicom (Zenit). Od 2023/24 i ovi ostaci klasifikacije na osnovu rezultatima biće uklonjeni.
Đordi Bertomeu bio je primoran da napusti sistem takmičenja koji je pokušao da nametne, a koji je predviđao sve zatvoreniju Evroligu, ali sa sistemom ulaska i ispadanja iz Evrokupa. Ova formula se neće ostvariti zbog pobune dobrog dela vlasničkih klubova, koji su pre nekoliko nedelja zapretili da će smeniti Bertomeua ako im ne dozvoli da direktno učestvovanje u odlučivanju, što je izvršni direktor Evrolige bio prinuđen da prihvati.
Jedan od zahteva klubova vlasnika je eliminisanje Evrokupa koji košta oko 7 miliona evra, a prihoduje znatno ispod 3 miliona evra.
Klubovi veruju da bi novac koji bi se uštedeo eliminisanjem drugog takmičenja EKA mogli da podeliti između sebe i poboljšali svoje budžete.
El mundo naglašava da je glavni interes EKA u Evrokupu bio politički, da oduzme timove FIBA Ligi šampiona. S druge strane, Bertomeuu je omogućilo da kaže da kako njegovo takmičenje nije zatvoreno. I naglašava se da se ne može se isključiti pretpstavka da Bertomeu koristi Evrokup kao pregovarački ulog za postizanje mira sa FIBA.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
