Partizan preživeo Solnok, slaba partija crno–belih za zlata vrednu pobedu

I da navijači odu kućama srećni zbog pobede. Igrom će da se bavi Duško Vujošević. A da o njoj dugo razmišljaju njegovi momci.

Košarkaše Partizana će zaista u svakom trenutku uživo gledati najmanje četiri hiljade ljudi. Doći će u Pionir i aplaudirati potezima miljenika - dobrim uvek, lošim često u znak podrške.

U prvom poluvremenu meča sa Solnokom isti ambijent je trajao sve dok nervoza nije preovladala. Partizan je izgledao loše.

O htenju ne može da se govori, niko nije želeo više od samih igrača da publika vidi njihovo podizanje forme. Ali, nešto je kočilo. Ako pričamo o samom početku, definitivno je bio u pitanju grč kao proizvod bolnog poraza od Budućnosti u prethodnom kolu i ogromnog imperativa da se pobedi.

Zato je Solnok vodio 8:3. Bezopasnih, naravno, ali onih koji samo povećavaju početni pritisak.

Šutevi iz daljine su učinili da Valjak probije zid, povede lepih 23:16 u 14. minutu. Nije to bilo lakih sedam razlike, i dalje domaćin nije ispunjavao želje navijača, ali je barem čvrstinom sprečavao neočekivane scene. Do tog trenutka.

Defanzivni skok je činio Partizanu ogromne nevolje. Neprepoznatljivo su crno-beli izgledali posle promašaja rivala, zagrađivanje je bilo toliko loše da je Gašić menjao centarsku liniju sve nervozniji i nervozniji. To su bili propusti koji su inicirali dalje nevolje u odbrani za srpskog šampiona.

Solnok je napadao sve dok nije poveo – 30:29 na isteku prvog poluvremena. Lazerik Džons je na terenu delovao kao igrač daleko većeg renomea. Navijači nisu mogli da budu zadovoljni. To su ćutke pokazivali.

Svlačionica je bila mesto na kojem crno-bela slika nije magično dobila boju. Solnok se nije odlepio, ali se Partizan i dalje tražio.

Luka Bogdanović je bio prvi koji je opustio ruku i promenio atmosferu u Pioniru. Činjenica je da je srpski šampion zaigrao jaču odbranu, ali je i Vitman odjednom postao čudesan igrač. Vezao je osam poena baš onda kada je domaćin „trebalo“ da prelomi utakmicu.

Solnok se kockao sa Partizanovim šutem. To je nerviralo crno-bele, ali su neke trojke i ubacili. Onda se ponovo razgoropadio Džons i meč je bio potpuno egal. A defanzivni skok domaćih je bio užasan! Sve je to činilo meč sve napetijim.

Baš u tom trenutku, šest minuta pre kraja, Partizanova publika je pobedila nervozu zarad većeg cilja – pobede. Šampion Srbije je dobio vruć domaći teren u kome je Andrić pogodio trojku pet i po minuta pre kraja iz koje se, posle bacanja Milosavljevića, izrodilo 53:48. Andrić je onda imao i šansu da možda prelomi meč, promašio je trojku. Impresivni Džons nije. Opet neizvesnost.

Gašić je tražio tajm-aut.

Osim ofanzivnim skokovima, oglasio se i Milutinov, onda je promašaj saigrača uhvatio i Mačvan i pogodio bacanja, da bi Tepić košem uz faul konačno odveo publiku do stanja mirovanja – 60:51. Ova pobeda je bila neophodna.