Slobodan Soro napunio 43 godine i završio dugu i uspešnu karijeru

Iako veruje da bi mogao još dobro da brani, Slobodan Soro, jedan iz plejade velikih srpskih vaterpolo golmana je rešio da kaže - dosta.

- Imao sam ponudu Palerma, tamo je golman Nikozija, Lacio me je zvao da ostanem. Ali ta čudna godina, ta korona koja je poremetila sve, pa i takmičenje, treninge, sve što čini sport je uticala da ostanem bez uobičajenog elana, strasti, motiva...

Branio je za klubove u Srbiji, Crnoj Gori, Rusiji, Španiji, Brazilu i Italiji. Branio je za dve reprezentacije Srbiju i Crnu Goru.

- Zadovoljan sam. Bio sam pošten prema obavezama, u svaku utakmicu ulazio sa namerom da pobedim. Srećom, više sam u tome uspevao.

U reprezentaciju Srbije je ušao 2006. na Evropskom u Beogradu. Bio je zamena Šefiku kojeg smatra najboljim golmanom. Godinu dana kasnije je bio broj jedan na Svetskoj ligi u Berlinu i pokazao klasu.

Posle 2008. sve do završetka Igara u Londonu četiri godine kasnije bio je neprikosnovena jedinica srpskog tima.

- Imali smo odlične godine, sjajnu generaciju. Govorio sam često da bi svetska postava mogla da se sastavi od igrača koji su bili ispred mene. Medalje iz Rima sa svetskog prvenstva, evropska zlata u Beogradu i Ajndhovenu se ne zaboravljaju. Ali i ostala odličja koja su pokazivala da smo sjajna selekcija.

Redom, 2006 zlata u Svetskoj ligi i Evropskom prvenstvu u Beogradu, 2007, zlato u Svetskoj ligi, 2008, zlato u Svetskoj ligi, srebro na Evropskom prvenstvu, bronza na OI, 2009, bronza u Svetloj ligi, zlato na Mediteranskim igrama i Svetskom prvenstvu, 2010, zlato u Svetskoj ligi i Svetskom kupu (najbolji golman) , bronza na Evropskom prvenstvu,  2011. zlato u Svetskoj ligi (najbolji golman), srebro na Svetskom prvenstvu 2012, zlato na Evropskom prvenstvu i bronza na Igrama. Malo li je?

- Nije bilo lako, nije posebno posle 2008, kada su mnogi mislili da ne možemo da nastavimo niz uspeha. Mi smo verovali u sebe, imali atmosferu koja je uvek bila zaštitni znak. Te godine se ne zaboravljaju, najlepši deo karijere.

U Rimu 2009. kada je Srbija postala senzacionalni pobednik Svetskog prvenstva, kada su Beograd i Srbija napravili sjajan doček, Soro je bio proglašen za najboljeg golmana.

Ali, čelnici FINA su odluku novinara preinačili i dodelili je Tempestiju čija Italija nije bila ni blizu vrha.

- Bilo pa prošlo, sva ta pojedinačna priznanja su bila zapravo ekipna. Svi smo bili povezani.

Posle 2014. je počeo da brani za Brazil. I kuriozitet bio je najbolji igrač utakmice u kojoj je njegov tadašnji tim napravio čudo i pobedio Srbiju 6:5. Odbrana je izluđivao nekadašnje saigrače i čitavu Srbiju.

- Eto i po tome sa pamti moja karijera ali i sada ponavljam, ta utakmica, taj poraz mojih drugara je bio alarm, znak da se skupe, da odigraju kako treba i osvoje ono što im pripada. Bio sam srećan kao da sam ja osvojio.

Usledilo je još nekoliko godina u reprezentaciji Brazila i italijanskim klubovima.

- I to sam radio sa maksimalnim angažovanjem. Ali, ponavljam, vreme je za kraj treninga i igranja.

Intelektualac sa završenim Prirodno-matematičkim fakultetom, sportista po vokaciji, pre četiri godine istrčao je Beogradski maraton za 3:58,52. Na pitanje šta ima u planu, kratko je odgovorio:

- Čuće se.