OLIMPIJSKO PODBACIVANjE: Nema lakog puta do Tokija

PIŠE: Predrag Sarić

Da su tu i oni koji nisu, opravdano ili neopravdano, euforija bi svakako bila daleko veća. U košarkaškoj javnosti, ipak, stvorila se slika da ćemo i sa „rezervnim” sastavom na čelu sa Teodosićem i Micićem, najkorisnijim igračima najboljih evropskih klupskih takmičenja lako do Tokija.
Jer, navodno, treba samo dobiti Italiju. Ekipu u kojoj nema Galinarija, Datomea, Belinelija... A Azuri najbolje znaju kako je to kad na domaćem terenu treba dobiti samo Grčku...
Pre pet godina u Torinu projektovano finale bilo je Italija - Grčka. Ali to se nije uklapalo u projekcije Hrvatske sa Bojanom Bogdanovićem i Acom Petrovićem na čelu. Prvo su u polufinalu pokazali kako se u Evropi zaustavlja Janis Adetokumbo i otpisali Grčku, da bi potom cela čizma zanemela kad su u finalu Galinari, Barnjani, Datome, Đentile, Belineli, Heket i Meli poklekli protiv ne baš jakih Hrvata. Za poraz Kanade u Manili od Francuske ne može se reći da je šokantan.
Sličnih primera bilo je i na kvalifikacijama za Peking i London. U Atini se nisu ostvarile želje Dirka Novickog, u Venecueli su Grci još u na prvom eliminacionom stepeniku poraženi od Litvanije.
Svi ti primeri navode na zaključak - NEMA LAKOG PUTA DO TOKIJA. Ni sa jedne od četiri destinacije, pa ni iz Beograda. A, ako već moramo da se bavimo matematičkom verovatnoćom, onda nek se iznenađenje dogodi u Kaunasu, Viktoriji ili Splitu.
Dobro je samo što za razliku od navijača niko u našoj reprezentaciji ne pomišlja da će biti lako ni protiv Filipina, kamoli protiv Portorika i Italije. Uostalom, kao što i nisu očekivali da će biti lako protiv Dominikanske republike. Kokoškov i saradnici će morati da analiziraju i pronađu rešenje da se više ne ponavlja da im igrač od 188 santimetara, kao što je Liz, do poluvremena pokupi sedam lopti pod košem. Potom i o tome što je on za isto vreme ubacio 16 poena...
Kad je lepota igre u pitanju, prve utakmice uglavnom su za zaborav. Lepršavost nek dođe na kraju, negde u četvrtfinalu i polufinalu Olimpijskih igara. Očekivali smo i da ova premijera bude „ružna”. Ali na sasvim drugi način. Da bude tvrda i žestoka, nikako nalik revijalnom meču u kom svi imaju jednaka prava i mogu da ispale prvu loptu koju dobiju. I da Dominikanci u napadu „plešu kao uz muziku sa nekog plažnog bara”.
Hijerarhija mora da se zna. I zato ma koliko dvojac s početka priče bio umoran mora da bude što duže na terenu. Najjači utisak sa prve utakmice glasi - plavi brod je na pravom kursu kad su obojica u igri.