Strahinja Rašović u Tokiju ima svojih pet minuta: Ko čeka – dočeka

Osvojio je Strahinja Rašović FINA Kup 2014 u Almatiju kada je po mnogim ocenama bio najbolji igrač, ima nekoliko Svetskih liga, učešće na Svetskom prvenstvu Gvandžuu kad je išla podmlađena reprezentacija i kada je sa 16 golova bio četvrti strelac prvenstva.

Ali, ovo je ono što je godinama čekao, Igre su kruna dosadašnje karijere, karijere u kojoj je ponekad bio na iskušenju da sve batali jer su reprezentativna vrata uvek bila zatvorena.

Ako ga je neko dobro znao to je bio selektor Dejan Savić koji je sa Strajom u Zvezdi osvojio šest trofeja i koji je znao da mu kaže da neka prilika nije za njega, ali da vredi da radi i čeka jer to vreme će doći.

I stiglo je. Mada se posla kraćenja spiska i saznanja da Ćuk više nije na njemu, znalo da je Rašović nova „petica“, čekao se četvrtak uveče i zvaničan izbor Dejana Savića.

- Osećaj je sjajan, neverovatan. Tek kada je selektor pročitao imena osetio sam nešto osetio veličinu svega, postao svestan gde idem, koga predstavljam i koji je cilj – kaže Strahinja Rašović.

Dva tri dana kasnije potpuno se sabrao. Tokio je u glavi.

- Jedva čekam da krenemo, jedva čekam da počne. Ne, nemam trenu osim one sportske.

Podrška igrača je stigla odmah:

- Čestitali su mi svi, deo sam ekipe. Istina uvek sam bio tu, godinama, ali sada sam u trinaest. Znam ih, znaju me. Sa Pijetlovićem, Prlainovićem i Ranđelovićem sam igrao u Zvezdi.

Zameniće vrhunskog igrača Ćuka koji je osvojio sve u karijeri. Strahinja zna da će ga porediti:

- Igraću najbolje što mogu, daću sve od sebe. Ne treba niko da mi priča kakav je Ćuk igrač i pokušaću da ga dostojno zamenim. Da i mojim igrama bude nastavljen kontinuitet osvajanja medalja. Znam šta me čeka, spreman sam.

Kod kuće ostaje brat Viktor učesnik svih takmičenja osim Olimpijskih igara.

- Sada nam se nije dalo da zajedno budemo u olimpijskom timu. Srećan je zbog mene, držaće pe-snice ekipe. I neka čuva kuću, nije bio tu godinu dana – kaže u šali na kraju Strahinja nestrpljivo čekajući četvrtak i put prvo u Kašivazaki, potom i Tokio. Put na krunu karijere.