Nikola Dedović prvi put učesnik OI: Volim što ne odmaram

Nikola Dedović od trojice debitanata ima najviše iskustva na međunarodnoj sceni. Poput Lazića i Strahinje Rašovića igrao je na Svetskom prvenstvu u Gvandžuu 2019, ali je bez njih dvojice bio u sastavu tima koji je stigao do petog mesta na Evropskom prvenstvu u Budimpešti.

Nije bio u Svetskoj ligi 2019. u Beogradu jer ga je dan pre početka turnira oborio virus, pa je susrete na Tašmajdanu pratio sa tribina. Kontinuitet reprezentativnih igara nastavlja kao jedan od trojice debitanata na Olimpijskim igrama:

- Koliko god sam već u reprezentaciji ovo je potpuno drugačiji osećaj. Spreman sam, srećan što sam tu, u timu. Zna se šta su Igre, šta nose, kakav je osećaj. Nadao sam se da neću imati slobodno leto i želja mi se ispunila – kaže Nikola Dedović.

Igrao je u Partizanu, Radničkom, Primorju, godinama je jedan od najboljih igrača Špandaua. Svojevremeno otpisan kao reprezentativni kandidat, vratio se vratio posle poziva Savića i upravo u danima kada je Špandau krenuo da ga nagovara da zaigra za „pancere“.

- Kada je stigao poziv Savića nije bilo dileme. Odlično mi je u Špandauu ali Srbija je Srbija.

Naravno da u glavi ima viziju Tokija.

- Turnir će biti jako težak ali sam siguran da ovaj tim može svim izazovima da odgovori. Ovo su veliki igrači sa kojima igram. Nama ostaje da se što bolje pripremimo. Nastavljamo, ima još desetak dana do starta i meča sa Španijom.

Uslove u Kašivazakiju, bazi do odlaska u olimpijsko selo dobro poznaje:

- Tamo je pred Gvandžuu bilo fenomenalno. Mogućnosti za rad, ljubaznost za priču i to moramo da iskoristimo. Znamo da će protokol o ponašanju da bude rigorozan ali oko toga ne lupamo glavu. Kako nama tako svima.

Zna sve igrače, sa svima je igrao na velikim takmičenjima:

- Kada se pogleda šta su sve osvojili… Čast mi je da sam sa njima na ovakvom takmičenju i obaveza da dam maksimum. Neće biti lako, ali… Idemo da igramo, jedva čekam da sve počne da uđem u taj takmičarski olimpijski ritam.

Ambicije su jasne:

- Ne bi išli tamo da nemamo najviše ambicije. Nadam se…