PETERAC: Poslednja igranka sedmorice neponovljivih

PIŠE: Dejan Stevović

Negde im je to, ipak,  svakako u podsvesti. Večeras, sedmorica velikana svetskog vaterpola poslednji put zajedno putuju na veliko takmičenje. Opraštaju se na Olimpijskim igrama. I zaslužili su da to bude na najvećoj sportskoj priredbi.

Ostalo je još osam priča po 32 minuta sa nacionalnom kapicom za golmane Branislava Mitrovića, Gojka Pijetlovića, beka Milana Aleksića, centra Duška Pijetlović Duleta, leve i desne strane Andrije Prlainovića, Stefana Mitrovića i kapitena Filipa Filipovića. Da je izborio mesto u timu bio bi u ovoj priči u Miloš Ćuk, takođe jedan od njih.

Prošli su sve, od sumnji nacije u njihov kvalitet do veličanja istih zbog serije zlatnih medalja, zbog osvajanja Rima, Beograda, Kazanja, Ajndhovena, Budimpešte, Barselone, Rija...

Besprekornim ponašanjem, maksimalnim angažovanjem, davanjem maksimuma u svakoj utakmici, postali su ljubimci Srbije, lica za ponos, postali su odavno uzor mnogim klincima koji sanjaju da dosegnu njihovu slavu.

Niko od njih nikada nije odbio poziv za pripreme. Čak i kada im je Savić dao slobodno pre dve godine, bili su spremni za ne daj Bože...

Možda sada i nisu svesni, ali kada budu stavili kapicu o klin, kada izađu na poslednji zajednički ples u nekoj oproštajnoj utakmici, pred recimo punim tribinama Tašmajdana, možda će im tada postati jasno da su imali veliku reprezentativnu karijeru. Neponovljivu, teško dostižnu u bilo kom sportu. Takvu karijeru po kojoj će se prepoznavati i vaterpolo i sport Srbije.

Setiće se rimskih dana i peteraca  sa Španijom, zime u Ajndhovenu, velikih mečeva i preokreta sa Crnom Gorom, demonstracije sile protiv Mađara  u Budimpešti, Italije i Hrvatske u Kazanju, Beogradu i Riju... Ma ko će sve svega setiti. Svaki turnir nova priča. Svaki zaa nezaborav.

Baje, Gojak Mića, Prle, Fića, Dule i Mitar – imena koja nemaju cenu, imena koja su zalog za budućnost vaterpola, imena koja su prošla put od talenta do ikone srpskog sporta.

I to će ostati bez obzira šta budu uradili u Tokiju. A naučili su nas da će dati sve od sebe i da će biti zajedno i kada je frka i kad se slavi.

Jednostavno, takvi su, neponovljivi.