Slavni atletičar otišao u večnost: Stekin skok na nebo

Sa 8,45 m od 1975. godine Nenad Stekić je aktuelni rekorder Srbije u skoku udalj. Još je važnije da je tim rezultatom bio rekorder Evrope i, po mnogima, nezvanični svetski rekorder na „regularnim“ nadmorskim visinama (više od njega je u to vreme skočio udalj samo Bib Bimon sa 8,90 m na OI u Meksiku 1968. na preko 2.000 m).

Dugo je bio vodeći svetski skakač udalj po broju skokova preko 8 m (ukupno 140). Njegov ER bio je dugo drugi svetski rezultat svih vremena, odmah iza neponovljivih 8,90 Boba Bimona.

Sada beležimo Đokoviću broj nedelja na čelu svetske rang liste, a Steka je to bio četiri godine uzastopno: 1975, 1976, 1977. i 1978. godine.

Nedavno je preminula Vera Nikolić, jedina svetska rekorderka u srpskoj kraljici sportova. Na Olimpu joj se juče pridružio Steka. Rođen je 7. marta 1951. godine u Beogradu. Ovaj, kasnije, zaslužni sportista Jugoslavije, od prvih koraka bio je član Crvene zvezde.

Od pravog dana, te 1965. godine, do kraja karijere 1991, bio je pulen legendarnog Aleksandra Marinkovića.

S obzirom da je atletika egzaktna, zanimljiv je njegov razvoj: 1965- 6,27; 1966- 6,49; 1968- 7,34; 1969- 7,73 (uz vetar jači od dozvoljenog); 1970 - 7,71; 1971- 7,85; 1972- 7,60; 1973- 7,96/8,12 (vetar); 1974- 8,24; 1975- 8,45; 1976- 8,12/8,39 (vetar); 1977- 8,27/8,32 (vetar); 1978- 8,32; 1979- 8,27; 1980- 8,11/8,19 (vetar); 1981- 8,01; 1982- 8,12; 1983- 8,11; 1984- 8,10; 1985- 8,07; 1986- 8,19; 1987- 7,90; 1988- 7,86/7,90 (vetar); 1989- 7,92; 1990- 7,90; 1991- 7,45.

Imao je veoma dugu karijeru. Poslednji put nastupio u svojoj četrdesetoj godini. Bio je 64 puta seniorski reprezentativac (1969 – 1990) i sedam puta kao junior.

Sa svojih 1,81 m visine i 73 kg mišića pravio je čuda. Lični rekordi bili su mu: 100 - 10,4 (1974); vis 1,95 (1968); troskok: 14,93 (1977dvorana: dalj- 8,00 (1981). Nisu to čudovišna dostignuća. Do 8,45 m došao je zahvaljujući sposobnosti da se munjevito odrazi, ostavi najmanje energije na dasci pri skoku udalj.

Učesnik je Olimpijskih igara 1976. (7,89 – 6. mesto), 1980 (5,75 – kvalifikacije) i 1984 (7,60 – kvalifikacije) i SP 1983 (8,09  – peti). Na EP osvojio je dve srebrne medalje: 1974 (8,05) i 1978 (8,12). Na EP učestvovao je još 4 puta: 1969 (7,78 – 10. mesto), 1971 (7,35 – kvalifikacije), 1982 (7,93 – peti) i 1990 (bez rezultata). Na EP u dvorani 1980. godine osvojio je srebrnu medalju (7,91) a 1986. god. 12. mesto (7,61). Na Univerzijadi 1977. osvojio je zlatnu medalju (7,97) a 1975. god. srebrnu (8,13).

Na EP za juniore 1970. god. osvojio je bronzanu medalju (7,75). Dva puta bio je prvak Mediterana (1975. i 1979) a prvak Balkana šest puta.

Evropski rekorder u skoku udalj (8,45), kako rekosmo, postao je 1975. Prvak Jugoslavije bio je 11 putai jednom kao mlađi junior. Rekorder Jugoslavije bio je 10 puta (4 x 100, dvorana) i šest puta kao mlađi i stariji junior.

Naravno da je to učinilo da bude Zaslužni sportista Jugoslavije. Dugogodišnji je kapiten muške atletske reprezentacije Jugoslavije.

Po završetku karijere radio je kao sekretar ASS i preds. SD Crvena zvezda. Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnom zvezdom (1981), dobitnik Majske nagrade SOFK Srbije (1975), Zlatne značke SFKJ i Zlatnih plaketa ASJ i ASS. Za najboljeg sportistu. Jugoslavije proglašen je 1975. u sve tri velike ankete u SFRJ (Politika, Sport, Sportske novosti). Bavio se i muzikom, snimio je singl-ploču. Jedan je od naših najboljih sportista svih vremena.

Oboleo je pre dve godine od parkinsonove bolesti, o čemu je „Žurnal“ više puta pisao. Njegov klub Crvena zvezda olakšao mu je nabavkom elektronskih invalidskih kolica. Poslednjih dana prostrujala je vest da je primljen u bolnicu, jer mu pluća otkazuju. Nažalost, nije uspeo da pobedi u još jednoj bici.

Vreme i mesto sahrane biće naknadno određeni.