Aleksandar Kukolj prvi put na OI: Samo da imam svoj dan

- Idem da se zavitlavam, da probam nekoga da uhvatim na foru pa šta bude.

Šali je mesto odmah ustupila zbilja:

- Oni koji me znaju znaju da ne bih ni išao da nemam šanse. Samo mi je strunjača u glavi.

Promena kategorije, uspeh u Budimpešti, ne zahteva od Kukolja neku veliku analizu:

- Teže nego što je bilo u Budimpešti ne može da bude. Da će biti lako neće, da će biti kvalitetno hoće. Ima nas 25, u Budimpešti je bilo više ali što se kvaliteta tiče to je to. Sa 98 kg sam uzeo medalju, bio baš dobar.

Bio je u Riju pre četiri godine, Tokio je druga olimpijska priča:

- Imam iskustvo. Nadam se da ću biti kao na svetskom prvenstvu, jak i fizički i emotivno, da ću da budem spreman za dobre partije. Želim najviše da imam svoj dan, jer tada mogu nešto dobro da uradim.

Stokilaši ga nisu baš poznavali. Kao ni on njih.

- Nismo do tada mogli, što mi kažemo, da se probamo. Nije bilo kampova gde nas ima hiljadu pa odradiš deset sparinga dnevno, vidiš ko kako diše. Onda ne znaš da li smeš da „uđeš”, da te ne bace. Ili možda smeš. Uvek je to najjača kategorija, puna  velikana. I onaj ko je radio do 90 može da bude kvalitet i za 100 kilograma. Ima takvih slučajeva dosta.

Kad sve pogleda zaključuje:

- Promenio sam se, mada nemam mnogo kilograma više. Čovek sa kojim najviše radim Miroslav Ilić to primećuje. Meni su svi oni novi, pa na svetskom sam radio kao 54. sa liste. Na turnirima sam pobedio petoricu iz prvih deset na listi. Znam da imam šta da tražim.

Dan za izazov je 29. juli.

- Taj dan je festival stokilaša. Sećam se Rija, prolazili su autsajderi, padali favoriti. Takvo je takmičenje, sve može da se dogodi. Ne razmišljam o ovom režimu. Što se mene tiče mogli su da me zatvore u sobu i puste na dan takmičenja. Samo da budem kakav želim da budem, da imam svoj dan – istakao je  Kukolj.