– Pitate me da li se kajem?
Ne, to bi bilo glupo pitanje s obzirom na ono što znamo o sagovorniku. Više smo mislili da li ponekad zamišlja miran život u nekom evroligašu u kojem zarađuje deset puta veću platu od one koju ne prima u Partizanu.
– Nikad ne premotam film, upravo zato što sam u Partizanu. Svim srcem! Da je neki drugi klub pa da se zapitam zašto nisam finansijski bolje prošao. Ovde ništa ne može da mi skrene pažnju, čak ni kad bi stigla ponuda iz NBA ne bih razmišljao da li sam doneo pravu odluku.
Da, na 15. spratu zgrade Politike sedeli smo sa Aleksandrom Pavlovićem, iracionalnim čovekom koga u poznim igračkim godinama vodi samo srce.
O tome se mnogo puta pisalo, ali su nas reči Nikole Pekovića – „i ja bih postupio kao Pavlović“ – podstakle da ponovo zatražimo objašnjenje. Zašto?
– Ovo je neka druga priča. Ne radim ovo da bih se podigao i posle igrao negde na većem nivou. Ovo je čista emocija.
Da li je to suština igre?
– Naravno. Deset godina sam bio u Americi gde se mnogo toga svodi na indivudalno, gde gledaš pre svega sebe. Ovde to zanemarujem. Nebitno je da li sam postigao 20 poena ili nijedan, samo da pobeđujemo. Tada sam 100 odsto srećan. To je taj dečiji osećaj koji sam tokom karijere malo izgubio. Kada igraš sa apsolutnom ljubavlju.
Kompletan intervju možete da pročitate u novogodišnjem trobroju Sportskog žurnala za 31. decembar, 1. i 2. januar. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
