OLIMPIJSKO ZLATO ZA GODIŠNjICU BRAKA - Filipović: Ostavljamo vaterpolo u najboljim rukama

Dva olimpijska, dva svetska i šest evropskih zlata kasnije... Ukupno 16 medalja pošto je stavio plavu kapicu na glavu... Ko zna koliko litara suza radosnica od prvog osvajanja...

Filip Filipović je završio reprezentativnu karijeru. Najtrofejniji srpski as povukao se osvojivši, kako drugačije – zlato. Drugo na Olimpijskim igrama.

Zajedno sa Dušanom Mandićem, Savom Ranđelovićem, Duškom Pijetlovićem, Milanom Aleksićem, Nikolom Jakšićem, Andrijom Prlainovićem, Stefanom Mitrovićem, Gojkom Pijetlovićem i Branislavom Mitrovićem pridružio se prethodnicima, Igoru Milanoviću i Draganu Andriću, odnosno prijateljici Milici Mandić, na spisku srpskih sportista koji su dva puta uzeli olimpijsko zlato.

Uvek staložen, jedan od najvećih vaterpolista svih vremena, ovoga puta je ipak bio na ivici. Glas je drhtao možda sat vremena pošto je poslednji put izašao iz bazena kao član reprezentacije Srbije.

- Dolazićemo da vidimo ove momke na kojima svet ostaje. Na bolji način nismo mogli da se oprostimo. Kao što ni Živko Gocić i Boban Nikić nisu mogli lepše u Riju. Uspeli smo da izdržimo još četiri godine, bogami i jednu više – počeo je priču kapiten Srbije.

Sa knedlom u grlu levoruki ubica je pričao.

- Šta da kažem, zaista je emotivno. Tek će nas, zapravo, stići, ali ovi momci su to zaslužili. Dali smo sve, žrtvovali i više od toga. Samo mi znamo kroz šta smo prošli. Hteo bih da se zahvalim ljudima u Srbiji, našem Savezu, naravno svima koji su nam pomogli, a oni najbolje znaju ko su. Ovo nije uspeh samo ovih 13 igrača i stručnog štaba, ovo je uspeh jednog celog sistema koji je pokazao da daje rezultate i da će davati u narednom periodu. Samo je bitno verovati do kraja. Znam da je bilo teško i medijima u Srbiji, nekim ljudima, da veruju da možemo da osvojimo zlato posle onakve igre u grupi.

Ispostaviće se da je to bila „finta” Dejana Savića.

- Ali, onaj debeli čovek zna šta radi – nasmejao se Filipović. - Evo, uradio je to već drugi put. Njemu kapa dole, naklon do poda. Ono što on ima u svojoj glavi niko od nas ni u najluđim snovima ne može da zamisli.

Naravno, selektor Srbije nije završio u bazenu. Ko bi i smeo da ga baci.

- Mislim da on ima još neke planove u životu, osim da ga bacimo u bazen – dodao je Filip.

Mlađi igrači koje smo zaustavili za izjave pre kapitena, redom su, veoma emotivno, pričali o tome da je zlato za sedmorku koja se oprašta od reprezentacije. Pomenuli smo to Filipoviću koji malo zastao, udahnuo pa poručio:

- Samo se nadam da će im ovo sve značiti i da će im biti podstrek za neke nove pobede, za neke nove titule. Siguran sam u to! Ostavljamo vaterpolo u najboljim mogućim rukama. Kao što ste videli, ovi momci su tu kad je najpotrebnije, pogotovo oni koji su sa nama. Međutim, ne treba zaboraviti i ljude koji zbog dopuštenog broja igrača nisu uspeli da dođu u Tokio. Hvala im što su nas trpeli do sada. Sami smo sebi teški, a mogu da zamislim kako je njima. Nećemo ih više daviti. Doći ćemo na neku utakmicu da sa vama proćaskamo i da ih vidimo i da se radujemo nekim novim pobedama.

Posle Rija spektakularan doček u Beogradu za sve heroje i heroine srpskog sporta. Sada su se vraćali u različita vremena u prestonicu Srbije, ali doček neće izostati.

- Nismo zbog toga radili i žrtvovali se sve ovo vreme. Doček, ako ga bude, super, ako ne, zaista poštujemo svačiju odluku. Ipak, znam da cela Srbija i Republika Srpska slave kao i oni izvan domovine. Mislim da je ovo zaista pravo vreme da se oprostimo. Uradićemo to i zvanično kad dođemo u Beograd. Emocije... Pa, kakve budu. Samo tada ugasite kamere i gledajte u naša lica.