Zvezda analizirala poslednju deceniju: Trasa zlatnih stranica

- Slavni klub, na čijim terenima su očevi srpske košarke Popović, Stanković, Kalember, Gec… osnivali veliku Crvenu zvezdu, dobio je tog dana pre 10 godina novu upravu sa novim ljudima koje je predvodio novoizabrani predsednik kluba Nebojša Čović, spremnim na odricanja, napore, rad, entuzijazam, i konačno želju da se krene napred.

Dug je bio preko 15 miliona evra, osnovni cilj bio je postavljanje sistema, a okosnica ljudi koji su pored znanja u svojim oblastima imali ogromnu energiju, emociju i jasan motiv da Crvena zvezda ponovo zasija kako samo ona ume.

Prebogata istorija je od strane većeg dela javnosti odavno stavljena u fioku pod ključem i očito je postojao plan da se ključ stavi na mesto gde nikada neće biti pronađen. Put je bio težak, za neke i nemoguć, ali ne za novu upravu i menadžment koji su trasirali put za zlatne stranice i pisanje moderne istorije.

Danas, 10 godina kasnije ispostavlja se da je taj put bio izuzetno težak, ali i potpuno ispravan, jer je brend Crvena zvezda ponovo dobio na težini, član je velike evroligaške porodice, veliki šampion sa velikom bazom vernih navijača, jasno postavljenim sistemom rada od najmlađih selekcija do prvog tima.

Crvena zvezda je u prethodnoj deceniji od te 2011. bez mlađih selekcija, infrastrukture i dvorana i što je najvažnije bilo kakve budućnosti – stigla do 5 titula prvaka ABA lige, 6 titula prvaka Srbije, 5 titula osvajača Kupa Radivoja Koraća i superkupa ABA lige.

U prethodnih 10 godina čak 67 igrača se okitilo makar sa po jedim peharom, a klub je uspostavio i takvu politiku po kojoj je počeo da prihoduje značajne sume novca od obeštećenja na igrače koje je razvijao u klubu (Gudurić, Kalinić, Marjanović, Kuzmić…).

Mnogo više od “suvih” brojki ponosni smo na činjenicu da je klub u prethodnom periodu razvio sistem razvoja mladih igrača od kojih su neki poput Gudurića, Dobrića, Davidovca, Uskokovića, Lazarevića… korak po korak rasli osvajajući i juniorske Evrolige, do prvog tima Crvene zvezde.

Podrška navijača koja se ogleda i kroz sve veći broj prodatih sezonskih ulaznica predstavlja nam i najveću i najdražu potvrdu da radimo dobre stvari – KK Crvena zvezda od stotinak sezonskih karata ta 2011.godine došao je do impresivne brojke od preko 7.000 prodatih sezonskih ulaznica pred početak sezone 2019-2020 (uključujići pakete za Evroligu) koju je prekinula pandemija, ili proseka od preko 5300 gledalaca na svakoj utakmici u prethodnom periodu od 10 godina (od kojih meč četvrtfinala Evrokupa 2013. protiv Budiveljnika od 24.232 gledaoca i dalje predstavlja apsolutni rekord na utakmicama u organizaciji Evrolige).

Osim rasta seniorske ekipe i mlađih selekcija, paralelno je rastao i klub. KK Crvena zvezda nije ogroman aparat već skup ljudi koji iskreno vole taj klub i bore se za njega, ali i nepravdi sa kojima se suočavamo već godinama, počev od napada da smo nekakav “državni bankomat” pa do prizemnih udaraca da smo sve što smo uradili, ostvarili na nesportski način.

Crvena zvezda je u periodu od 10 godina odigrala 700 takmičarskih utakmica i ostvarila 473 pobede. Ali više od brojki i pobeda, ponosni smo na činjenicu da smo znali da ustanemo nakon teških poraza, nekada i nepravdi jer jedan klub ne čine pobede, već sistem i ljudi na prvom mestu.

Crvena zvezda nisu pehari, istorija koju mnogi nemaju pa je i ne razumeju, ili bi da je izbrišu, već ljudi - svi oni koji vole Crvenu zvezdu.

Klub je beležio i brojne uspehe van terena što je još jedna potvrda urađenog na polju organizacije i upravljanja. Pohvale za učinjeno stizale su u vidu brojnih nagrada.