Zoran Savić: NO stres – NO Partizan!

Razgovor sa Zoranom Savićem je tekao lako.

Stajali smo pored stola na kojem je Željko Obradović odložio trenersku tablu; na kojem je bila još i velika koverta u kojoj je, naprimer, mogao da se nađe i cede sa snimcima igrača kojeg neki menadžer nudi jednoj od traženijih lokacija u Evropi ovog leta; na čijem je kraju bio naslonjen Bogdan Bogdanović u razgovoru sa Nikolom Tomaševićem, dugogodišnjim ekonomom Partizana; ispred kojeg su bili nasmejani/zadovoljni/uzbuđeni/zastrašeni igrači koji su u klubu ili ostali, ili stigli nakon što ih je upravo Savić, u dogovoru sa Obradovićem, pozvao.

Sve u svemu, šalje se slika jednog zadovoljstva – nabacujemo svojevremeno jednom od najuspešnijih igrača Evrope.

- To je Partizan – brzo ispaljuje Zoran Savić.  - To je familija. Ovo je klub koji je uvek imao familijarne odnose. Pogledajte i ljude koji su bivši igrači a bliski su klubu, zbog čega je i napravljena fondacija da se pomogne nekadašnjim članovima koji su u prošlosti podigli klub do visina, a sada su u problemima. Ovaj klub mora na taj način da funkcioniše. Nismo Španci, nismo Grci, imamo drugačiji mentalitet. Moraju svi da se adaptiraju na to šta je Partizan.

Ovo, hronološki, nije bio početak razgovora. Ali, delovalo je kao dobro za početak teksta u kojem se pominjalo i izbegavanje pritiska od strane nekih srpskih igrača koje je klub iz Humske zvao. Pre toga, međutim, jasni planovi:

- Omamo još igrača za koje mislimo da su potrebni ekipi. Ove, ili sledeće sedmice, nadamo se da ćemo privesti kraju.

Ti igrači su...

- Jedinica i petica. To su goruće pozicije – objašnjavao je Savić pre nego što je Jam Madar potpisao za crnobele i pojačao mesto plejmejkera.

Kada je Zoran Savić došao u Partizan, u martu ove godine, nije bilo sigurnih nagoveštaja da će mu prvi potez biti potpis najvećeg trenera u istoriji evropske košarke. Jednostavno, bio je spreman na pregovore, nagovore, dogovore... Sve je to olakšano.

- Sam Željkov dolazak je ključ. Daje ozbiljnost čitavom projektu. Poznaju ga igrači, poznaju Amerikanci odavde, kao i njihovi agenti. Drugo, mi dovodimo igrače u Partizan, u klub koji ima ime, jedno od najvećih evropskih. Ma kakve možda imao rezultate, klub ostaje klub, svi znaju ko je potekao odatle. Svi znaju odakle je krenuo Vlade Divac, Saša Đorđević, Saša Danilović, Žarko Paspalj... Evo ga ovde i Bogdan Bogdanović koji igra u NBA. Partizan je jedan od najpoznatijih klubova i u Americi.

Neke pozicije, očigledno, nisu još popunjene, ali selekcija liči na jednu od boljih u takmičenjima u kojima učestvuje.

- Nikad nisam čuo nekoga da je u avgustu rekao da ima loš tim – nasmejao se Savić.  - Svi su šampioni! Videćemo, daj bože da se radujemo na kraju. Nekada neko igra loše iz ovih ili onih razloga, nekada je i neobjašnjivo. Može i da se desi da nemaš hemiju u ekipi. Pokušali smo da razgovaramo sa svakim igračem pre nego što je dolazio. Odlučujuća je bila motivacija. Kod svih je bila maksimalna, da igraju u Partizanu i rade sa Željkom Obradovićem. Želimo da u najkraćem mogućem roku probamo da podignemo klub i napravimo rezultate.

Bez potcenjivanja svih momaka koji su pod ugovorom sa crnobelima i onih koji se nalaze na Zlatiboru na pripremama u ovom trenutku, ali objektivno je da Partizan u ovom trenutku ima šestoricu stranaca prvotimaca, računajući i Madara. Plus, nije kompletiran tim.

- Na početku je bila ideja  postojali su i razgovori na tu temu  da bude samo 12 srpskih igrača. Od marta sam u klubu, mogao sam da sagledam to na pravi način. Video sam da će biti teško dovesti domaće igrače, ne zato što su skupi, već zato što neće da dođu. Razlozi su, navodno, neki pritisci. Meni je to smešno. Sad ti Bogdanu Bogdanoviću pričaj o pritisku! Igrao je ceo život pod presijom, od trenera, pa nadalje. I to je nešto pozitivno. Zbog toga su igrači bolji. A mi izgleda da treba velnes da reklamiramo, ”no stres” kampanju. Meni je to... – nasmejao se Savić od muke i poentirao:

- Onda se čudimo zašto 20 godina nemamo zlato u seniorskoj košarci. Verovatno je nešto povezano i sa tim. Moramo da se resetujemo, da gledamo malo unapred, da učimo i od drugih. A nismo baš spremni u tim stvarima da priznamo da je neko bolji od nas.