Damir Mikec o odbojkašicama Srbije: Kad sa nekim deliš istoriju...

Šampion, u slučaju glavnog protagoniste ove priče, na strelištu, može da bude i po onoj kultnoj rečenici Nebojše Glogovca u filmu „Nebeska udica“- „ Izađeš na teren kad je najteže i pobediš“.

A on je to uradio upravo na Igrama u Tokiju, kada je kao osmoplasirani ušao u finale i... vinuo se hicima do srebrne medalje.

Znate li kako se postaje šampion u životu, „veličina“ tako što deo godišnjeg odmora dok su „streljane zaključane, a „oružje odloženo“, sediš na tribinama i bodriš nekoga ko je iz tvoje zemlje.

E to je Damir Mikec, 37-godišnji strelac, mnogi kažu kolekcionar medalja, a ima ih 38, koga ovih dana možete videti u beogradskoj „Štark areni“ i to kao navijača ženske odbojkaške reprezentacije. Pre svega velikog poštovaoca ovih dama.

Smeje se Damir kada je čuo glas i rečenicu odbojkaška rubrika Sportskog žurnala, kako ste, kako je u Areni. A onda je priča sama tekla:

- Ekipa je tu, supruga Melisa, sin Milan, brat Goran, Milenko Sebić je tu. Ma ima nas, komšije, prijatelji koji su došli iz Banjaluke. Podržavam te predivne devojke, čast ih je gledati i na Evropskom prvenstvu u prestonici, pogotovu kada znam šta su i koliko prošle, i pre Tokija, posle i na putu do bronze. Smogle su snage, volje, pronašle novu motivaciju da posle tri nedelje provedenih u dalekom Japanu, osvojene bronze, dođu i igraju u Beogradu. Znate šta je to – zastao je na kratko Damir:

- Svi znamo da je neminovno da se emotivno potrošiš, nepisano pravilo u svakom sportu, pogotovu posle uspeha. A pogledajte njih. Meni je srce puno dok ih gledam, pune su elana. Za sada je, Bogu hvala, sve ako treba.

Slava se (ne) meri rezultatima, već koliko si normalan, običan čovek uz sve uspehe koji te prate. Poglavlje u slučaju Damira Mikeca, nazvano je „ko će koga da fotografiše?“

- Bilo je zanimljivo. Ispred Arene sam se upoznao sa mamom Bojane Milenković, ispričali smo se, islikali. Pre utakmice sa Bosnom i Hercegovinom, upoznao sam mamu Mine Popović. Tako, skupljam poznanstva, malo po malo. Šaljem ja njima slike, oni meni...

Otkrio je Damir zapravo od kada datira ova podrška, drugarstvo, zajedničke borbe i njegove lične i svetskih i evropskih prvakinja, vlasnica srebra iz Rija i bronze iz Japana.

- Aaa, poznajemo se mi mnogo duže. Sve ovo datira još sa Olimpijski igara u Pekingu 2008. godine. Sa Majom Ognjenović, Milenom Rašić i kompanijom... Posebnost je kada sa nekim deliš tu istoriju, branimo boje ove naše divne male zemlje na Balkanu. Možda se ne viđamo toliko često, sigurno, obaveze su te koje diktiraju, ali, tu smo, znamo koliko znači kada je neko „tvoj“ tu. I kad se samo ispričaš – imao je Damir Mikec još toliko anegdota da ispriča, podeli za ovu deceniju i više.

Ma samo tokom ovih dana, kad su i on i ženska odbojkaška selekcija Srbije i svi ostali osvajači medalja sa Igara u Tokiju, još uvek pod emocijama, pod sjajem iz Zemlje izlazećeg sunca.