Poraz Zvezde na premijeri u Top 16, Real slavio u prepunoj Areni

Top 16 je nagrada za klub i navijače. Ali, i velika škola. Crveno-beli su sinoć sigurno naučili vrednu lekciju i preskočili par stepenica u dostizanju kvaliteta potrebnog za osvajanje trofeja.

Pokazali su to i sjajnim finišom, u momentima kada je pobednik već bio poznat. Pred njima je još 13 mečeva u kremu Evrope i još toliko prilika za da još dalje pomere granice realnog. Pošto su samom plasmanom u drugi krug to već učinili.

Premijera u Top 16 pamtiće se bez obzira na epilog. Zvižduci Delija kada je Real istrčao na parket ledili su krv u venama. Markus Sloter je poskakivao pokušavajući da nabije samopouzdanje.

Odmah zatim zagrmeli su aplauzi, bio je to znak da na teren izlazi Dejan Radonjić. Delije su pozdravile Igora Rakočevića i Mark Simonovića. Zastava sa temom „Packa Realu“ prekrila je istok Arene. Boj je mogao da počne.

Prštalo je od prvog sekunda. Meksikanac sa NBA pedigreom Ajon dobio je zadatak da čuva Marjanovića. U odbrani nije se odvajao od njega, dok je u napadu bežao, na dovoljnu distancu da može nesmetano da šutira. Ipak, glavna opasnost za koš crveno-belih bio je prekaljeni Filipe Rejes. Međutim, rak rana je bio šut. Puleni Dejana Radonjića su promašivali u serijama, sa svih pozicija, pa i sa linije penala. Spoljna linije bila je totalno bez učinaka u napadu. Marjanović je u prvoj četvrtini ubacio sedam, a Mitrović ostalih pet poena. Ostali su pored svojih prezimena u statistici imali „krompir“.

Sreća, iako to nema veze sa njom, pa je najjače oružje odbrana, radila gotovo kao sat, pa se ni gosti nisu mogli da se pohvale nekim specijalnim učinkom. Bolje reći, bili su daleko ispod svojih uobičajenih brojki.

Da može još slabije, crveno-beli su pokazali u nastavku. Post od dva i po minuta koštao ih je debljeg minusa (12:20). A, onda je Dženkins rekao dosta sa sedam vezanih poena i prepoznatljivim krikom. Arena je proključala! Laso je tražio minut odmora. Ali, nije vredelo.

Cirbes je već par sekundi kasnije visio na obruču u znak nastavka serije i vođstva. Kraljeviću su pokazali zube, serijom 8:0, ipak igra Crvene zvezde je u međuvremenu dobila crte potrebne da bi se parirala najjačima u Evropi. Nade u čudo, tokom velikog odmora, postale su još veće.

Dva minuta posta, pa dva minuta dominacije Crvenu zvezdu su vodili do novog vođstva (40:38). Ali, na semafor više niko nije gledao. Parket se usijao od intenziteta igre, vitka se potpuno rasplamsala, navijači su uživali.

Njihovi ljubimci trčali su sa najtrofejnijim u Evropi i bili, u najmanju ruku, ravnopravni. Ali, idila je trajala veoma kratko. Markus Vilijams nije bio na nivou veličine meča. Šut ga nije hteo, asistencije su nabroje na prste jedne ruke, kasnio je u odbrani.

Ni Marjanović nije mogao da dođe do prepoznatljive igre. Na sebi je skoro uvek imao dvojicu čuvara. A, kazna je bila žestoka. Real se razmahao. Trojke Rodrigeza i Fernandeza delovale su kao so na rano i domaćina zakucale na minus 13 (56:43, 30. minut). Real je bio pred vratima trijumfa.

Ubrzo je i jednom nogom prošao kroz njih. Gosti su se razmahali, bljesnuli su punim sjajem, igrali se sa crveno-belima i razlika je prišla granici od 20 poema. Delije su zapevala: Mi tebi pevamo, i kada gubimo i kada vodimo... Epilog je bio izvestan.