Ivana Španović i Armin Sinančević žele Dijamant

Otkako je 2010. godine ovo takmičenje zamenilo Zlatnu ligu, tek drugi put ćemo imati dvoje predstavnika u borbi za prestižni trofej svetske kraljice sportova.

Značaj navedene činjenice pojačava podatak da je u njihovim disciplinama samo šestoro asova (a ne uobičajenih osmoro) s celog globusa steklo ovo pravo.

Svetska prvakinja u dvorani i četvrta na OI u Tokiju, već je u premijernoj sezoni bila deo velikog karavana. U finalima se našla pet puta. U dva navrata je pobeđivala.

Najpre je to bilo 2016. kada su se zbirali uspesi sa svih mitinga i finale donosilo duple poene. Potom 2017. pri promenjenim okolnostim, koje i sada važe – u seriji izboriš pravo na završnicu, a samo pobeda na samom kraju donosi Dijamant (2014. i 2015. bila je sveukupno druga).

- Ivana je s 15 trijumfa na mitinzima iz serije rekorderka skoka udalj za dame – s ponosom ističe trener Goran Obradović.

I po najnovijim pravilima, po kojima pravo na šesti skok ima samo troje najboljih i njime rešavaju pitanje pobednika, bez obzira na prethodna dostignuća, Ivana je izborila plasman u finale?

- Pravila se menjaju, a ona je u eliti. Ove godine pobedila je na mitinzima Dijamantske lige u: Firenci 10. juna, Stokholmu 4. jula i Lozani 26. avgusta. Od pet mogućih mitinga učestvovala je na četiri i jedino nije bila prva u Oslu 1. jula, osvojila je drugo mesto. Bila je najbolja u tim poslednjim pokušajima, mada nije imala i najduže skokove. Ivana je od početka, od Italije, stalno kritikovala ovu promenu, kao u ostalom i mnogi drugi atletičari, pa je ona posle dve sezone konačno ukinuta.

Kad?

- Finale u Cirihu biće po pravilima koja važe na svim velikim takmičenjima – ko najdalje skoči pobediće.

Dakle završili su s neuspešnim eksperimentima „eksperti“ iz Monaka?

- Jedan će ipak primeniti u finalu – skaču istovremeno muškarci i žene na istom zaletištu, samo naizmenično. S obzirom da je u Cirihu prognozirano 24 stepena, a 21 stepen u 18 časova kada počinje skok udalj i da će biti sve hladnije, pretpostavljam da će prva dva skoka doneti i konačne plasmane. Zbog broja učesnika, 12, i činjenice da svi imaju šest skokova, nema ispadanja posle tri serije, takmičenje će trajati oko dva sata, a biće sve hladnije pa će atletičari teško održati svežinu. U Lozani je bilo slično i posmrzavali smo se.

Ivana je na Lecigrundu već pobeđivala u finalu?

- Tako je, 2015. je ostvarila čak svoj najbolji skok u Dijamantskoj ligi baš u Cirihu od 7,02 metra. Međutim, sada je prvog dana miting na trgu Sekselautenplac, a drugog na stadionu.

Govori li vam to nešto oko priprema?

- Skakalište je postavljeno na daske. To bi trebalo da donese prednost Ivani, jer je najdalje skokove ostvarila u takvim okolnostima.

Prednost nad kim - pre svih?

- Najveće konkurent je olimpijska, svetska i evropska prvakinja, Nemica Malajka Mihambo. Vodi na svetskoj rang listi sa 1.403 boda ispred Ivane sa 1.381. Ukoliko Ivana pobedi s određenom prednošću mogla bi da izbije na prvo mesto, a postoji realna mogućnost da se to dogodi. Malajka nije skakala od Tokija. Ne znamo u kakvoj je formi. Šveđanka Kadi Sagnia se najviše takmičila posle Olimpijskih igara i nedavno kod kuće skočila odličnih 6,93 metra, a rezultat između 6,90 i 7,00 će po mom mišljenju doneti pobedu ovoga puta. Njih dve su, prognoziram, najozbiljnije rivalke, mada su tu još: Ukrajinka Marina Bek Romančuk, prvakinja Evrope u dvorani, Beloruskinja Nastasja Mirončuk-Ivanova, s ličnim rekordom 7,08 metara i Britanka Džazmin Sojers, vicešampionka Evrope iz Amsterdama.

Pošle godine zbog kovida 19 nije bilo apsolutnog pobednika u Dijamantskoj ligi?

- Pretprošle je to bila Kolumbijka Katarina Ibarguen. Nje nema. Dakle – tron je upražnjen.

Koliko je realno da će Ivana opet biti krunisana?

- Spremna je za skokove preko 6,90 metara, a to dovoljno govori.

S Goranom Obradovićem, razgovarali smo uoči jučerašnjeg poletanja za Švajcarsku, a u Cirihu se već nalazio Armin Sinančević, koji je došao u ponedeljak direktno iz Poljske s mitinga na kome je u nedelju uveče bacio kuglu do 21,20 metara?

– Prezadovoljan sam sezonom u kojom sam 12 puta bio bolji od 21 metar i  u osam navrata prebacio 21,30 metara. Prosek mi je na 21,40 – čuli smo nasmejanog, zadovoljnog i raspoloženog Armina.

Već na debiju Dijamantske lige u Dohi 28. maja potvrdili ste sopstveni i rekord Srbije  od 21,88 metara ostvaren 1. maja u Baru?

– Imao sam i hitac na 22,15 u poslednjoj seriji, ali uz mali prestup. Završio sam na trećoj poziciji i osvojio šest bodova. Potom sam u Firenci s 21,60 bio drugi, uzeo sedam poena i plasirao se na drugo mesto koje nisam ispuštao do, evo, ulaska u finale.

Bilo je bacanja kugle u Judžinu, gde niste učestvovali, ali jeste u Lozani gde ste četvrtim mestom s 21,35 metara uknjižili dodatnih pet bodova?

– Sada je ispred mene samo bronzani iz Tokija Tomas Volš, Novozelanđanin, a u finalu su od trećeg do šestog mesta još: Filip Mihaljević iz Hrvatske, Amerikanci Rajan Krauzer, olimpijski prvak i Džo Kovač vicešampion, kao i Italijan Zejn Ver, peti u Japanu – kaže Armin, koji je mesto u najužem krugu svetskih bacača potvrdio i finalom na SP u Dohi 2019, šestom pozicijom na EP u Torunju u dvorani ove zime i sedmom pozicijom na najvećem takmičenju u Zemlji izlazećeg sunca.

Pravilo šestog hica se ukida?

– Nije trebalo ni da ga bude. Lepo je da svi imamo po šest serija i da pobedi ko baci najdalje. Dobro je da su to uvideli i oni koji su ga uveli.

Kako komentarišete naizmenično bacanje s damama?

– Prvi put se susrećem s tim, a verovatno i mnogi drugi. Niko nije u prednosti. Svima isto traje takmičenje, bacamo iz istog kruga, delimo ambijent.  Nisam se do sada oprobao ni na trgu. Do sada sam se van svoje zemlje takmičio samo na prvenstvima Balkana, Evrope i sveta. Ovo mi je prva sezona da idem na mitinge. Mislim da sam opravdao očekivanja i predstavio Srbiju na najbolji mogući način, što je najvažnije. Planiram da nastavim još bolje narednih godina...